Na Dan oslobođenja Beograda održana je izborna Skupština pokreta Ne davimo Beograd na kojoj je predstavljen plan kako naš grad može postati dobro mesto za život za sve njegove građanke i građane. Na Skupštini je izabrano i novo rukovodstvo koje će kao glavni zadatak imati dalju izgradnju unutrašnje strukture pokreta i širenje članstva, koje je u ovoj godini duplirano.
Detaljnije o planu kako naš grad može postati dobro mesto za život za sve njegove građanke i građane, čitajte na [linku].
Na izbornoj Skupštini Ne davimo Beograd, u najviši organ pokreta, Malo veće, ekvivalent predsedništva političkih stranaka, izabrani su Natalija Simović, Dobrica Veselinović, Radomir Lazović, Robert Kozma i Biljana Đorđević.
Natalija Simović je aktivna u civilnom sektoru preko 10 godina u oblastima kulture, podrške uspostavljanju usluga socijalne zaštite, ženskih prava i rodne ravnopravnosti, u svojoj trenutnoj profesionalnoj ulozi osmišljava i prati različite strategije podrške udruženim građana da aktivno doprinose promenama u svojim zajednicama širom Srbije. Natalija je u Inicijativi Ne Davimo Beograd od samog njenog osnivanja, i u prethodnom periodu je bila koordinatorka Ženske grupe, bavila se prikupljanjem finansijskih sredstava za rad inicijative i učestvovala u osnivanju i podršci radu Grupe za osobe sa invaliditetom. Aktivna je članica mreže municipalističkih organizacija širom Evrope za razvijanje feminizacija politike u praksi političkih pokreta.
Dobrica Veselinović rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je i živeo ceo svoj život. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Pohađao veći broj letnjih škola, seminara i debata u zemlji i inostranstvu, i održao isti toliki broj predavanja i prezentacija. Više od 10 godina je aktivan u civilnom sektoru. U poslednjih nekoliko godina primarno se bavi pitanjima urbanog razvoja i bori se za javne prostore i javna i zajednička dobra. Jedan je od inicijatora kolektiva Ministarstvo prostora, Inicijative Ne davimo Beograd i Građanskog fronta. Oblasti interesovanja su mu: politička teorija, ekologija i pitanja urbanog razvoja. Voli da organizuje stvari i ljude i pravi situacije koje ljudima izmame osmeh. Trudi se da popravlja pokvareno, otkriva zaboravljeno, sređuje zapušteno i završi nedovršeno.
Radomir Lazović je rođen 1980. godine u Beogradu. Aktivan je u civilnom sektoru više od 10 godina u oblasti kulturnih politika; participacije građana u donošenju odluka o razvoju grada; građanskih, političkih i socijalnih prava; demokratskih inovacija i medija. Tokom proteklih godina učestvovao je u pokretanju nekoliko inicijativa i pokreta (kao što su Ulična galerija, Inex fim, Bioskopi: Povratak otpisanih, Okupacija bioskopa Zvezda, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd) koji se zalažu za inovativnu upotrebu javnih prostora, pravično upravljanje resursima, transformaciju javnih usluga i pravedno, solidarno i demokratsko društvo. Od 2015. do 2017. bio je predsednik upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.
Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Centralno-evropskom univerzitetu u Budmipešti. U proteklih deset godina osmišljava i sprovodi programe interkulturnog obrazovanja i obrazovanja za demokratiju. U Inicijativi Ne Davimo Beograd je od samog osnivanja, a sada je angažovan u radu Grupe za obrazovanje i istovremeno na razvijanju Građanskog fronta, odnosno savezništva sa sličnim inicijativama i pokretima u Srbiji.
Biljana Đorđević je politikološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti savremenih političkih teorija. Oblast njenog akademskog i aktivističkog istraživanja i delovanja su savremene teorije demokratije, aktivističko građanstvo, politička etika migracija, veza demokratije i feminizma, i socijalni konstitucionalizam. U prethodnom periodu bila je koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd i članica Ženske i Socio-ekonomske grupe inicijative NDM BGD. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim.
Za koordinatora Političkog saveta izabran je prof. dr Đorđe Pavićević, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Prof. Pavićević predaje predmete iz oblasti savremene političke teorije na sva tri nivoa studija. Jedan je od akademskih radnika koji uzima aktivno učešće u političkim i društvenim dešavanjima u zemlji i u Beogradu. U prošlom sazivu bio je član Političkog saveta inicijative Ne davimo Beograd. Od početka podržava rad inicijative i savetima je dao neizmerni doprinos dosadašnjem radu pokreta.
Na Skupštini su u Nadzorni odbor izabrani Ljubinka Drobnjak Pejčić, Vladimir Radojičić i Predrag Diković, a nove članice Etičkog odbora su Jelena Jerinić, Ivana Spasić i Ruža Injac.
Pročitaj i ovo:
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
O čijem trošku Pašalić i njegova svita putuju po svetu?
Zoran Pašalić, trenutni Zaštitnik građana Republike Srbije, sa svojim saradnicima ovih dana boravi u Kini, na sastanku Generalne skupštine Azijske asocijacije ombudsmana. Pitanje je šta će Pašalić na sastanku mreže ombudsmana Azije? Osim njega i kolega iz Turske, na ovom događaju nema nijednog ombudsmana iz Evrope.
