Inicijativa Ne davimo Beograd poziva građane da se jave ukoliko žele da učestvuju u saoorganizovanom uništavanju ove opasne biljke na čiji polen je alergičan veliki broj ljudi. Ambrozija cveta sredinom avgusta i nakon toga njen polen naći će se u vazduhu koji udišemo i za mnoge naše sugrađane to će značiti početak jako neprijatnog perioda u kome ne mogu da dišu i normalno spavaju, u kome su crvenilo očiju i sluzokože, kao i kijanje i svrab prisutni nedeljama.

Svi zainteresovani mogu se javiti na linku: FORMULAR.

Nakon zajedničkog mapiranja mesta na kojima je ambrozija primećena, organizovaćemo se i u skladu sa interesovanjem građana uništavati ovu opasnu biljku.

O problemu građana sa ambrozijom pisali smo više puta i u kolumni Naš grad koja jednom nedeljno izlazi u dnevnom listu Danas, a koju pišu članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd.

U tekstu Radomira Lazovića još iz 2018. godine „Šta ćemo sa ambrozijom?“ možete saznati više o tome kakve probleme izaziva ova biljka? Koliko je opasna i kakvu sve štetu pravi? Koliko građana pati od alergije na njen polen? Kako se kontroliše i zašto svake godine Grad Beograd dozvoli da uprkos izdvojenim sredstvima i programu njenog suzbijanja ogroman broj građana mora prolaziti kroz iste tegobe i probleme?

Takođe, kao što je važno da znamo čemu je namenjen naš zajednički novac, sliven u gradski budžet, tako nas interesuje i transparentnost informacija, koja se dobija javno iznesenim odgovorima na nekoliko jednostavnih pitanja, koje je u skoro objavljenom tekstu “Vlast donosi planove, dok ambrozija nesmetano raste” postavila Jasmina Šuša.

Pročitaj i ovo:

Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.

Dobrica Veselinović, panker koji voli da popravlja Beograd

U novom izdanju podcast-a „Život na srpskom”, Dobrica Veselinović daje odgovore na neka važna i neka manje važna pitanja: 1) kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je "naš grad"; 2) odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; 3) otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd; 4) o spomeniku Stefanu Nemanji, ali i o panku; 5) o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru; 6) o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu; 7) o bajkama i "komadiću koji nedostaje" i još mnogo toga...