Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević istakla je za najnoviji Radar da su projekat Rio Tinta u Jadru i pitanje Kosova instrumenti opstajanja na vlasti, gde građani apsolutno imaju prava da budu nezadovoljni.
„Još prošle godine, pre incidenta u Banjskoj, čula sam tu vrstu tumačenja da će Srbija projektom sa Rio Tintom ipak nešto dobiti, poput Zajednice srpskih opština, a nakon toga da će (Aleksandar) Vučić sebe osloboditi zbog prikrivanja (Milana) Radoičića“, navela je ona.
Građani, dodala je, samo treba da pogledaju ko je na dobitku, a ko na gubitku.
Đorđević je ocenila da je društvo u Srbiji talac dugotrajne antievropske propagande režima, a Evropska unija je uvek imala svoije geopolitičke interese i neslaganja oko toga „da li štiti dobro ili ne“.
„Stvar je sada jasna – Nemačka kaska za kineskom automobilskom industrijom kada je reč o proizvodnji električnih automobila, a evropski Zakon o kritičnim sirovinama nalaže da je neophodno uvećati udeo ekstrakcije litijuma i unutar same EU i prozvodnje, kao i smanjiti zavisnost od spoljnih dobavljača“, u ovom slučaju Kine, objasnila je ona.
Po njenim rečima, posao političara i kao građana jeste da osnaže sosptvene društvene interese i brane ih.
„A ne rasprodajemo budzašto, uz velike rizike, da bismo ostali na vlasti“, smatra Đorđević.
Ona je istakla i da onaj deo građana, koji Jadar vide kao evropski namet Srbiji, ne treba da se zanose kako litijum ne žele i drugi geopolitički akteri.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
