Kao što vidimo – pritisak je urodio plodom i dva sporna zakona se povlače i menjaju. Ali oni nisu dovoljni i dalje nastavljamo borbu za dobar grad i dobru Srbiju, a to uključuje i borbu protiv projekta Rio Tinto, Ziđin u Boru, LingLong u Zrenjaninu i mnogih drugih koji čine naše gradove zagađenim, životnu srednu devastiranim a ljude ponižene.

Ono čemu imamo priliku da svedočimo je, ja bih rekao, istorijski momenat. U dugoj istoriji protesta u Srbiji, protekla dva vikenda u više od pedeset gradova blokirani su na par sati glavni magistralni putevi, mostovi i u Beogradu autoput.

Borba za kvalitetnije uslove života nikada ne treba da prestane, svejedno ko je na vlasti, građani uvek moraju da budu spremni da se usprotive štetnim projektima i korumpiranim političarima. Iskustvo 5. oktobra nas uči da i posle promena, moramo biti budni i uticati u kom pravcu te promene idu. Mi želimo promene koje će da dovedu do boljeg života svih, a ne povlašćene grupe pojedinaca.

“Ne davimo Beograd podržava proteste”, kaže on, “i kao i mnogo godina unazad i sada ćemo uvek biti zajedno sa građanima i građankama u borbi, na ulici kada se suprotstavljamo štetnim projektima ove vlasti. Borba za dobre gradove je krenula i mi smo tu da zajedno sa građanima tu borbu i vodimo.”

Članovi i članice pokreta "Ne davimo Beograd", ali i građani sa kojima se svaki dan susrećemo u akcijama, veruju da Beograd može da bude dobar grad za sve i daju nam podršku i energiju da se na sve moguće načine borimo za takav Beograd.

Biće potrošeno dve milijarde evra da se povežu dve livade, na kojima trenutno nema građana, a da se ne povežu zdravstvene institucije i da se zaobiđu obrazovne institucije, i da se ne povežu i Prokop i Autobuska stanica.

Na protestu koji je organizovan sredinom oktobra pod nazivom “Protiv državnog kriminala”organizatori skupa su poručili da je svrha okupljanja bila da ohrabri poštene ljude u institucijama da se zajedno sa građanima bore ,,protiv narastajućeg kriminala u zemlji”, rekao je Radomir Lazović, aktivista pokreta “Ne davimo Beograd”.

Smatramo da smo doprineli podizanju svesti građana o različitim ekološkim problemima od zagađenja vazduha i vode, deponije u Vinči, uništavanja zelenih površina i seče šuma do gradnje na vodoizvorištima i vodozaštitnim pojasevima. Građani i građanke su takođe vrlo svesni toga da od projekta koji narušavaju životnu sredinu ekonomsku korist ima samo manjina povezana sa ljudima iz vlasti dok svi mi zbog toga udišemo vazduh lošeg kvaliteta ili pijemo zagađenu vodu.

Dobrica Veselinović iz pokreta “Ne davimo Beograd” navodi da ne čudi izostanak Bilčikove podrške, imajući u vidu rast desničarskih tendencija u Evropi.

Glavna tačka sporenja je o tome da li je plodotvornije na izbore izaći u jednoj koloni ili u više njih, mi smatramo da bi zarad veće izlaznosti trebalo izaći u više.