Beogradski metro se planira tako da spoji burazerske projekte vladajuće elite kao što su Tesla grad, Beograd na vodi i Luka Beograd, dok se građani Beograda i njihove potrebe stavljaju u drugi plan. Iako je cilj svakog metroa da rastereti saobraćaj i da se što više ljudi kreće od kuće do posla za manje od 30 minuta, gradska vlast ne pruža nikakav dokaz da će njihov projekat doneti rasterećenje saobraćajnog sistema, u odnosu na dosadašnje predloge koji su bicli konzistentni preko skoro pola veka, i smeštali su prvu liniju metroa duž Beogradskog grebena, povezujući Ustaničku i Zemun.
Ono što je sigurno je da će ovaj projekat doneti veće zarade podobnim investitorima i da će poskupeti cenu kvadrata u elitim naseljima, dok ćemo skoro duplo uvećanu cenu izgradnje metroa platiti svi mi zajedno, da bi ga koristili neki novi Beograđani.
Pritom će i građani Srbije koji takođe plaćaju cenu realizacije ovog projekta biti uskraćeni za njegovu vezu sa železničkom i autobuskom stanicom, kao i sa Kliničkim centrom.
Ministar finansija Siniša Mali potpisao je juče, u ime Vlade Srbije, memorandum o razumevanju za projekat “Beogradski Metro”. Memorandum su potpisali i direktor JKP “Beogradski metro i voz” Stanko Kantar, potpresednik grupe “Alstom” Filip Delur, generalni direktor kompanije “Ežis rejl” Oliver Buvar i predstavnik kompanije “Pauer Čajna” Šje Zinđi.
Da bi ovakav zahvat bio omogućen, nedavno je usvojen i plan detaljne regulacije koji Makiško polje izuzima iz zaštitne zone vodoizvorišta i tu smešta prvu liniju metroa i elitno naselje. I dok struka na sav glas upozorava da to može biti kraj beogradskog vodoizvorišta i narušavanje sistema snabdevanja pijaćom vodom, gradski čelnici ne haju za upozorenja.
Ne haju ni na upozorenja da je besmisleno da prva linija metroa zaobilazi železničku stanicu Prokop, Klinički centar, da se iz plana potpuno izmeste naselja Petlovo i Labudovo Brdo, Cerak, Vidikovac, Žarkovo i da se desetine hiljada Beograđana koji decenijama sanjaju o metrou ostave bez istog, da bi metro dobili neki novi Beograđani, koji će tek naseliti Makiško polje i Beograd na vodi.
Ignoriše se i činjenica da prve dve nove predviđene linije metroa uopšte neće imati ukrštanja sa prigradskom železnicom na Prokopu i stanicom Vukov spomenik, kao ni sa železničkom stanicom na Novom Beogradu kod bloka 42, što će znatno umanjiti kumulativni efekat rasterećenja saobraćajnog sistema.
Inicijativa Ne davimo Beograd je u martu. 2020 godine podnela primedbe na Rani javni uvid Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, odnosno plan za beogradski metro. Iako na primedbe nije odgovoreno, gradski čelnici su se u međuvremenu utrkivali u izjavama koje suštinski pokazuju da je javni uvid naprosto bio farsa i tek puko izigravanje procedura jer su trase metroa unapred odlučene.
Detaljno o primedbama na plan šinskih sistema u Beogradu čitajte na linku.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
