Ženski front: Konferencija „Kako da pravda za žene ne ostane samo na papiru?“

U organizaciji Autonomnog ženskog fronta i Zeleno-levog fronta održava se dvodnevna konferecija u Petrovaradinu u Prostoru pod nazivom „Kako da pravda za žene ne ostane samo na papiru?“.

Ova konferencija okuplja aktivistkinje, stručnjakinje, poslanice i istraživačice iz Srbije i regiona, sa ciljem da se otvore i pretresu ključna pitanja zaštite žena, institucionalnih propusta i mogućnosti za unapređenje zakonskih i praktičnih rešenja.

Tribina, koja je održana u petak, 28. novembra uveče bila je posvećena promeni definicije silovanja kroz model „odsustva pristanka“. Govornice su razgovarale o očekivanim rezultatima najavljenih zakonskih izmena, trenutnom funkcionisanju sistema podrške žrtvama, kao i o primerima iz zemalja koje već primenjuju ovaj model.

Definicija silovanja zastarela u domaćem zakonodavstvu

Koordinatorka Autonomnog ženskog fronta Natalija Simović navodi za N1, da je u domaćem zakonodavstvu definicija silovanja zastarela. Većina zemalja Evropske unije, ali i neke druge države usvojile su definiciju silovanja kao odsustvo pristanka, što u praksi znači da se silovanjem smatra i ako žena ne pruža fizički otpor, objašnjava sagovornica N1.

„To je jedna dinamika koju moramo da usvojimo i u skladu sa Istanbulskom konvencijom koju smo ratifikovali, ali i u skladu sa životom. Žene ne pružaju uvek otpor, i silovanje se ne dešava uvek pod prisilom“, objašnjava koordinatorka Autonomnog ženskog fronta.

Istanbulsku Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Savet Evrope doneo 2011. godine, Srbija je ratifikovala 2013. godine. Natalija Simović podseća, da je ministar pravde Nenad Vujić najavio izmene krivičnog zakonika koji se odnosi na definiciju silovanja.

„Tek nakon toga nas čeka da osmislimo kako zapravo možemo podržati žene sistemski, ali i kako da im, kao društvo, ne otežavamo tu borbu. Ako želimo da obezbedimo pravdu za njih, moramo za početak da uvažimo da i samo nepristajanje (na seksualni čin) čini ženu žrtvom seksualnog nasilja i da ono ne mora da se desi pod prisilom ili prinudom (da bi bilo okarakterisano kao silovanje)“, rekla je za N1 koordinatorka Autonomnog ženskog fronta Natalija Simović.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika pred Evropskom komisijom

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predvideo je novo krivično delo obljuba bez pristanka, koje bi, prema mišljenju dela stručne javnosti, dovelo do toga da većina slučajeva silovanja budu okarakterisana kao obljuba bez pristanka, što se smatra lakšim krivičnim delom.

„Prema informacijama koje ja imam, oni su prihvatili velike kritike civilnog društva, pre svega ženskih organizacija. Kritike smo upućivali i mi iz različitih opozicionih partija i navodno su pristali da se promeni definicija silovanja, umesto da se uvodi ovo krivično delo obljuba bez pristanka. Trebalo bi da se definicija izmeni tako da se silovanjem smatra svaki seksualni odnos bez pristanka. Ali to su informacije koje smo mi čuli preko ženskih organizacija koji su to saznale“, rekla je za N1 narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.

Dodaje da je i dalje nepoznanica, šta je Ministarstvo pravde uvažilo od primedbi nakon javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se trenutno nalazi pred Evropskom komisijom, koja treba da da svoje komentare i mišljenje o tekstu nacrta zakona.

„Tek nakon što što dobiju komentare i mišljenje od Evropske komisije znaćemo zapravo kakav će tekst usvojiti Vlada, koji će se nakon toga naći u Narodnoj skupštini. Na to ćemo mi onda moći da reagujemo i da podnosimo amandmane i da dižemo pritisak ukoliko i dalje bude spornih stvari, a nažalost, očekujem da će ih biti“, izjavila je za N1 narodna poslanica.

Đorđević: Ne postoji usaglašen predlog za uvođenje femicida kao novog krivičnog dela

Biljana Đorđević ne očekuje da bi se u skorije vreme u krivični zakonik moglo uvesti novo krivično delo femicid, jer ono kao takvo, nije prepoznato u međunarodnim konvencijama.

„Sve više se govori o femicidu kao krivičnom delu, ali imate ozbiljne negatore pojma femicid, jedan od njih je, nažalost, i Zaštitnik građana. Tako da ja sa ovom garniturom ne očekujem tu vrstu promena. Mislim da je za tako nešto potrebno da prvo stručne i ženske organizacije ponude jasan, konkretan predlog kako bi trebalo precizno definisati to krivično delo, jer ne verujem da će ta inicijativa doći od države. Koliko je meni poznato, mi za sada nemamo takav zajednički usaglašeni predlog. Ja bih apelovala na sve nas da radimo na tom zajedničkom predlogu i da sa njim izađemo. Ako bi to mogli da uradimo pre nego što izmene i dopune Krivičnog zakonika dođu na dnevni red Skupštine, mogli bi da izvršimo pritisak da se i to uvrsti u tekst zakona“, zaključila je narodna poslanica ZLF-a Biljana Đorđević.

Stepanov: Država bi trebalo da prati preporuke GREVIO grupe

Direktorka Centra za podršku ženama Biljana Stepanov smatra da bi država trebalo da prati preporuke Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO).

„Trebalo bi raditi na uspostavljanju specializovanih usluga. Između ostalog, za ženske nevladine organizacije od ključnog značaja su usluge SOS telefona, to je specializovana usluga, koja se takođe ne plaća od strane države. Ženske nevladine organizacije pružaju tu uslugu kako znaju i umeju, uglavnom putem stranih donacija i projekata. Mi, kao pružaoci te usluge u centrima za žrtve seksualnog nasilja, negde prepoznajemo da bi država morala da uzme učešća u organizaciji ove usluge“, ocenjuje je za N1 Biljana Stepanov.

Napominje da država pomaže žrtvama seksualnog nasilja kroz medicinske preglede preko zdravstvenih ustanova.

„Ovaj drugi deo usluge, koje su praktično usluge i sistema socijalne zaštite, pružamo mi kao nevladina organizacija. U tom nekom smislu bi trebalo napraviti dobar balans između dela usluga koje bi trebalo da organizuje država, i dela koji preuzima civilni sektor. Možda da Ministarstvo zdravlja uputi preporuku da se u centralnoj i južnoj Srbiji u svakoj opštoj bolnici osnuje Centar za žrtve seksualnog nasilja, kao što u Vojvodini tu uslugu pružamo mi, i da taj deo usluge preuzmu druge ženske nevladne organizacije, recimo beogradske, koje takođe imaju kapaciteta za to. Treba napraviti procenu, koliko koštaju ove usluge, i šta od toga država može i treba da finansira“, predlaže Biljana Stepanov.

Seksulano nasilje u porastu u Vojvodini

Podaci 5 Centara za žrtve seksualnog nasilja u Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Vrbasasu tokom prvi 10 meseci u 2025, godini pokazuju da je za 15 odsto povećan broj prijava seksualnog nasilja u odnosu na 2024. godinu. 42.6 odsto prijavljenog seksualnog nasilja čini silovanje, 17.6 odsto prisilan, neželjen seksualni čin, 13.2 odsto neželjeno dodirivanje, 5.8 odsto obljuba i navođenje na seksualni odnos zloupotrebom položaja kao i seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju i pornografiju, 4.5 odsto seksualno uznemiravanje, 4.5 odsto incest nad detetom, 3 odsto seksualna zloupotreba dece kroz snimanje pornografskih slika ili filmova, 3 odsto prodaja i privođenje dece.

Svaka treća žrtva seksulanog nasilja je maloletna

Podaci pet centara pokazuju da je svaka treća žrtva seksulanog nasilja maloletna.

„Imamo pad svesti o tome kako se mi kao društvo odnosimo prema deci. U porodicu ili neku zajednicu se preliva sve ono što se dešava u našem društvu, pa tako i nasilje. Ekonomska situacije je izuzetno loša u državi, imate i muževe i žene, koji ostaju bez posla, koji su nezadovoljni i frustrirani. Vrednosti i prioriteti se u takvim porodicama menjaju. Ono što je nekada bilo svetinja, sada to više nije, zato što te vrednosti nemamo više ni u široj društvenoj zajednici“, mišljenja je direktorka Centra za podršku ženama.

Većina žrtava poznaje učinioca seksulanog nasilja

Statistika pokazuje da žrtva u 81 odsto slučajeva poznaje učinioca. Najčešće je počinioc seksualnog nasilja partner, bivši partner, član porodice, poznanik, kolega ili nastavnik.

Centari za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini beleže intenzivan porast intervencija i medicinske brige od početka godine. Do kraja okotobra je izvršeno 357 intervencija u krizi, 124 produžene podrške i 147 zdravstvenih usluga.

Centri za žrtve seksualnog nasilja funkcionišu pri opštim bolnicama u Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu i pri Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCV u Novom Sadu. Pored SOS telefona ova civilna organizacija vodi savetovalište za pravnu i psiho-socijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje, vrše i psihološke i pravne konsultacije.

„Pored intervencija u krizi, odnosno kada se slučaj desi, mi sprovodimo i produžen psihološki rad sa žrtvama. U našim centrima sa ženama rade psihološkinje, koje vrše različite vrste psihoterapija, u zavisnosti od toga kakva je vrsta terapije potrebna ženama, da bi mogle da krenu dalje. Pored toga materijalno pomažemo ne samo bolnicama, nego i samim ženama. Pored opreme za centre pri bolnicama, obezbeđujemo ženama garderobu i sredstva za ličnu higijenu, nakon što su pretrpele seksualno zlostavljanje. To sve finansiramo preko projekata, ali i donacija od građana“, zaključuje u izjavi za N1 Direktorka Centra za podršku ženama Biljana Stepanov.

U Petrovaradinu se u Prostoru u subotu, 29. novembra nastavlja konferencija. Teme današnjih panela su suzbijanje akušerskog i digitalnog nasilja.

<iframe width=”560″ height=”315″ src=”https://www.youtube.com/embed/iMfJKiIdp4c?si=R3hO9erq5soTjub8″ title=”YouTube video player” frameborder=”0″ allow=”accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share” referrerpolicy=”strict-origin-when-cross-origin” allowfullscreen></iframe>