Danas je Svetski dan hrane. U svakodnevnoj društvenoj i političkoj krizi u kojoj je naša zemlja, čini se da zaboravljamo da je ova najosnovnija životna potreba mnogima u našoj zemlji nedostupna ili ograničeno dostupna. Nažalost, mnogi građani i građanke Srbije i dalje nisu u mogućnosti da sebi priušte dovoljno kvalitetnu ishranu za dostojanstven život. Uz to, veliki broj ljudi ipak uspeva da obezbedi adekvatan nivo ishrane, ali zbog visokih cena hrane mora da se liši drugih životnih potreba. Rast troškova života i, posebno, ishrane u proteklih nekoliko godina dostigao je razmere zbog kojih je za značajan broj ljudi u Srbiji izazov – pregurati još jedan dan.

Ignorisanje problema visokih cena hrane od strane vladajuće elite dodatno je uticalo na porast nezadovoljstva ekonomskom situacijom. Tek pre mesec i po dana režim je posegnuo za merama ograničenja trgovačkih marži. Kao što je Zeleno-levi front tada upozoravao, ova mera je imala višestruko slabiji efekat od onog koji su najviši predstavnici vlasti najavljivali.

U tom kontekstu, član Programske grupe ZLF za borbu protiv društvenih nejednakosti i istraživač-saradnik na Institutu društvenih nauka, Vasko Kelić ističe da je u prethodnom mesecu „mesečni pad cena hrane i bezalkoholnih pića iznosio 4,5 procenata, što je više nego tri puta niža vrednost od one koju je najavljivao predsednik Vučić“. Kelić dodaje da je, pak, u odnosu na isti mesec prethodne godine, nivo cena hrane u Srbiji čak porastao za 1,7 posto. To govori da Vučićeve mere nisu uspele da hranu učine pristupačnijom građanima nego što je ona bila pre samo godinu dana, a da ne govorimo o ranijim periodima.

Zeleno-levi front je, stoga, pre nekoliko nedelja predstavio predlog mera koje mi vidimo kao najbolji put za olakšanje troškova za ishranu. Prva od tih mera podrazumeva uvođenje vaučera za ishranu sa 15 posto popusta za polovinu najsiromašnijih građana i građanki Srbije, nalik programu koji u SAD postoji već više od 80 godina. Ta mera bi obuhvatila najveći deo studenata, penzionera, nezaposlenih osoba i lica sa nižim primanjima, koji su pod najvećim udarom visokih cena hrane. Drugom merom ZLF – protiv posledica visokih cena hrane – proširile bi se nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije. Naime, trenutna situacija je takva da već više od godinu ovo telo nema nikakvih mera protiv trgovinskih lanaca u okviru ranije pokrenutih postupaka. Zbog toga predlažemo ograničenje vremena u kom Komisija mora da donese odluke za otklanjanje štetnih monopola. Konačno, treća mera traži veća ulaganja u produktivnost proizvodnje hrane. U tom cilju, smatramo da je ubrzanje evropskih integracija najbolji način da Srbija dođe do ogromnih sredstava za naše poljoprivrednike i prerađivače hrane, koji bi tako mogli da kupe bolju opremu za povećanje proizvodnje. Predviđamo da bi posledično, adekvatnom upotrebom dostupnih fondova, učinili prehrambene proizvode povoljnijim i kvalitetnijim, na korist čitave društvene zajednice.

Važno je da kvalitetna, zdrava ishrana bude dostupna svima.

Pročitaj i ovo:

Lazović: Vlast u Srbiji je pokušala da sakrije posetu Zelenskog

Kopredsednik stranke Zeleno-levi front Radomir Lazović ocenio je večeras u Čačku da je aktuelna vlast „pokušala da sakrije“ posetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji. On je rekao agenciji Beta da prijem ukrajinskog predsednika u Srbiji „ne izgleda kao podrška“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zelenskom, „već kao jedan posao iz koristi u koji je on morao da uđe iz različitih razloga“.

Đorđević: SNS nema dobrog kandidata za predsednika Srbije

Republička poslanica stranke Zeleno-levi front (ZLF) Biljana Đorđević rekla je da bi po Ustavu predsednički izbori u Srbiji trebalo da se održe pre parlamentarnih, "ali da je svima jasno da Srpska napredna stranka (SNS) nema dobrog kandidata i da je to razlog zašto oni žele da idu na parlamentarne pre predsedničkih izbora".

Stojmenović: Imovina i zemljište Beograda su plen kriminalaca

Državna revizorska institucija dala je negativno mišljenje na finansijske izveštaje Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Grada Beograda. To je najteža ocena koju revizor može dati i znači da su nepravilnosti toliko ozbiljne da finansijski izveštaji ne daju pouzdanu sliku o imovini i obavezama Grada.