Predstavnici opozicionih stranaka kazali su da je, pored članstva u Evropskoj uniji, cilj njihove saradnje i borba protiv fašizma i ekstremne desnice, borba protiv korupcije i kriminala, decentralizacija i jačanje lokalnih zajednica i “sekularna Srbija”.
Te dve partije ocenjuju da će “uvesti Srbiju u Evropsku uniju do početka 2032. godine”.
Predsednik PSG Pavle Grbović izjavio je da je “rušenje vlasti Srpske napredne stranke (SNS) prioritet, ali da ne treba zanemariti pitanje kojim će putem Srbija ići nakon toga”.
“Srbija se nalazi na raskrsnici, odlukom političkih elita zavisi da li idemo u Evropsku uniju ili u otvorenu diktaturu i surovost. Naša saradnja prkosi negativnoj praksi da oni koji su politički najbliži, ne mogu da funkcionišu jer su jedno drugom konkurencija. Mi time unosimo novu političku kulturu”, rekao je Grbović na događaju održanom u beogradskom Dorćol placu.
Grbović je za agenciju Beta rekao da je sada trenutak za potpisivanje Memoranduma o strateškoj saradnji zato što su “propustili sve prethodne najbolje trenutke”.
“Sada je pravi trenutak da nastavimo da se bavimo tim temama, da insistiramo na svom političkom cilju. Mi se trenutno suočavamo sa istorijskom šansom da naše društvo istrgnemo iz tužnog balkanskog konteksta u kom se nalazimo poslednjih 35 godina”, kaže Grbović.
Predsednik ZLF-a Radomir Lazović ocenio je da je najvažniji preduslov za bilo kakav napredak Srbije “dubinsko razvlašćivanje koalicije SNS i Socijalističke partije Srbije (SPS)”.
“PSG i ZLF jesu najbliži partneri, ali nisu jedini. Ovo je poziv svima koje dele iste vrednosti kao naše da se priključe. Naše delovanje nije usmereno samo na izbornu arenu, već i na stvarnu promenu Srbije, kao društva koje je zarobljeno u nacionalizmu. Podsetiću da su članovi PSG-a i ZLF-a bili prisluškivani i zatvarani, samo zato što su pokazali crvenu šaku i borili se na ulici, na blokadama, na protetima i u skupštini”, rekao je Lazović.
Narodna poslanica ZLF Biljana Đorđević navela je da ova strateška saradnja želi demokratsku smenu koalicije koja je, kako tvrdi, “zarobila institucije u Srbiji”.
Ona je za agenciju Beta kazala da su PSG i ZLF “godinama organski sarađivali, a da sada to čine i sistematski”.
“Pokušavamo da koordinišemo naše zajedničke nastupe i u skupštini i van institucija. Svakako, najvažnija je prilika da postanemo članica EU, s obzirom na to da se situacija ubrzava zbog Crne Gore i Albanije, ali vlast to ne želi. Da imamo vlast koja to hoće, mi bismo to mogli”, smatra Đorđević.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
