Zelena agenda mrtvo slovo na papiru ako vlast dozvoljava ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi

Inicijativa Ne davimo Beograd pozdravlja podršku Republike Srbije Deklaraciji o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, objavljenoj posle sastanka lidera regiona u okviru regionalnog Samita u Sofiji 10 novembra. Ipak, upozoravamo da trenutna politika vlasti u Srbiji kosi sa principima Zelene agende, i da je dug put od potpisivanja deklaracije do primene ekoloških standarda koji utiču na svakodnevni život građana i građanki.

Podržavamo odluku Samita u Sofiji da prepozna zagađenje kao jednu od glavnih ekoloških tema, posebno aktuelnu ovih dana kada se Beograd i gradovi u Srbiji ponovo nalaze na vrhu svetske lestvice po zagađenju vazduha. Podsećamo da Vlada i javno preduzeće EPS već godinama kasne sa izgradnjom postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu a da takođe nisu u stanju da osposobe postrojenje u termoelektrani Kostolac B. Sumpor-dioksid koji se emituje spaljivanjem uglja čini smog koji dišemo ovih dana još opasnijim za ljudsko zdravlje. Postavljamo pitanje zašto Vlada Srbije planira da se dodatno zaduži sa kreditima kineskih banaka da bi izgradila nove termoelektrane na ugalj, dovodeći nas u opasnost da svi zajedno plaćamo našim zdravljem ali i novcem za prekomerne emisije nakon uvođenja takse za emisije ugljenika predviđene Zelenom agendom.

Grad Beograd i Republika Srbija ne samo da planiraju da spaljuju ugalj već i otpad. Neprestano smo upozoravali da je projekat spalionice u Vinči štetan za kvalitet vazduha u Beogradu ali takođe protivrečan principima cirkularne ekonomije to jest recikliranja najvećeg mogućeg obima otpada koji proizvodimo. Zelena agenda predviđa da će države raditi na razvijanju strategija cirkularne ekonomije uključujući prevenciju otpada, savremeno upravljanje otpadom i reciklažu, ponovnu upotrebu, popravku i ponovnu proizvodnju. Grad Beograd gradi preskupi projekat spalionice u Vinči bez takve strategije, gušeći mogućnost da se razvije sistem reciklaže. Zbog ovoga je Evropska investiciona banka odbila da finansira projekat, a mi postavljamo pitanje zbog čega grad i dalje promoviše spalionicu nauštrb javnog interesa.

Ulaganje u obnovljive izvore energije je jedan od mogućih načina da Srbija uskladi svoju politiku sa temom klimatskih promena iz Zelene agende. U Srbiji su ulaganja u male hidroelektrane izazvale nesrazmernu štetu lokalnom stanovništvu ali i biodiverzitetu, koji je takođe naše zajedničko bogatstvo i jedan od elemenata Zelene agende. Ulaganja u hidroenergiju su bila omogućena nesrazmernim subvencijama privatnim investitorima. Svedoci smo da investitori bliski vlasti planiraju da bogatstvo stečeno kroz subvencije ulažu u druge sektore poput energije vetra, i time stiču dominantnu poziciju na tržištu. Za to vreme je građanima i građankama praktično onemogućeno da postave solarne elektrane na svoje krovove a o subvencijama nema ni govora. Smatramo da će nastavak ovakve politike ugroziti podršku građana i građanki Srbije rastu udela obnovljivih izvora energije kao cilju iz Zelene agende jer nesrazmernu finansijsku korist od ovog razvoja imaju samo malobrojni.

Imajući u vidu da će Zelena agenda biti finansirana i iz Ekonomskog i investicionog plana Evropske Unije za Zapadni Balkan vrednog 9 milijardi evra, i uz sve već navedeno, smatramo da postoji veliki rizik da će se ovaj novac biti loše upotrebljen. Obaveštavamo predstavnike EU i vlasti u Srbiji da će Inicijativa nastaviti da prati implementaciju Zelene agende, upozorava na zloupotrebe, i nudi konkretna rešenja kako bi Srbija imala bezbednu i zdravu životnu sredinu.