Verovatno ste čuli da će se 16. januara održati referendum na kome će se glasati o promena Ustava, ali skoro sigurno ne znate kakve su to promene koje vlast predlaže. Niste sami, u istraživanjima se samo 8% ljudi izjasnilo da zna o čemu se radi na referendumu.

Ključne izmene Ustava se odnose na sastav i odlučivanje dva najviša pravosudna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, ali one ne rešavaju postojeće probleme da na izbor ova dva saveta utiče naprednjački režim.

Pokret Ne davimo Beograd je zajedno sa stručnjacima iz ustavnog i drugih oblasti prava, analizirao predložene izmene i utvrdili smo da one nisu nikakvo poboljšanje, već nova manipulacija vlasti. Režim želi da nastavi svoju dominaciju nad pravosuđem, a ove promene će samo omogućiti nove mehanizme za političku kontrolu sudstva i tužilaštva.

Šta promene Ustava znače za svakodnevni život građana?

Manipulacije menjanjem Ustava, imaju veoma velike posledice na obični život svih nas. Ukoliko Srpska napredna stranka uspe da promeni ustav, imaće više kontrole nad pravosuđem i moći će da nastavi da neometano krši zakone kada sprovodi projekte kao što su Rio Tinto ili Beograd na vodi. Moći će lakše da krade javna sredstva, otima javna dobra ili recimo plagira diplome bez odgovornosti. Moći će da nastavi da ignoriše zagađenje vazduha ili da nas truje bez posledica.

Promene Ustava se moraju gledati kao deo šire slike ostvarivanja političkog uticaja na pravosuđe, kako bi naprednjački režim nastavio da koristi našu državu za bogaćenje, siromaši naše građane i devastira našu životnu okolinu.

Zašto je važno glasati protiv, a ne bojkotovati ovaj referendum?

Proces promene Ustava jako je problematičan. Odluku o referendumu donela je jednopartijska Skupština, on se dešava bez javne rasprave, a 92% građana kaže da ne razume o čemu se radi.

Ali za referendumsko izjašnjavanje ne važi pravilo cenzusa. To znači da će referendum biti uspešan čak i ako samo jedna osoba na njemu glasa. Aleksandar Vučić bi jedva dočekao da svi ćutimo dok on menja najvažniji pravni i politički akt u državi.

Zato vas pozivamo da na referendumu, 16. januara 2022. godine, glasate protiv promena Ustava!

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).