Zašto hotel Dom nije pretvoren u kovid bolnicu?

08. 11. 2020.|

Beograd se seli na beogradnavodi! Beograd se seli na beogradnavodi! Totalna rasprodaja! Kupite po bagatelnim cenama Beograđanku, Sava Centar, Hotel Dom i mnoge druge objekte! Požurite zalihe su ograničene!

Hotel Dom izgrađen je 1928./29. godine kao ,,Jugoslovenski učiteljski dom“, a 1971. dolazi u vlasništvo grada Beograda.

Hotel je izgrađen na parceli od 10,8 ari na adresi Kralja Milutina 54 u neposrednoj blizini Kliničkog Centra. Sama zgrada je površine 1740,93 m2 i sastoji se od podruma, prizemlja, dva sprata i potkrovlja.

Pored toga u vlasništvu hotela su i dva lokala u Zahumskoj 41 površine 10,97m2 i Vojvode Stepe 137-139 površine 34,21m2.

Gostujući na televiziji prof. dr Dragana Jovanović iz grupe lekara ,,Ujedinjeni protiv kovida“ iznela je predlog da se umesto neuslovnih sportskih i sajamskih hala, koje moraju da se adaptiraju za smeštaj obolelih, koriste upravo hoteli.

Prednosti ovog rešenja su što sobe imaju po jedan ili dva ležaja, svaka soba ima kupatilo (lakše se održava higijena), hoteli su bliži kovid centrima, te lekari iz centara mogu da obiđu pacijente i ukoliko se pogorša zdravstvena slika, oni mogu brzo biti prebačeni na lečenje u bolnicu.

Ovaj konkretan slučaj je idealan da se adaptira za smeštaj obolelih sugrađana prvenstveno zbog lokacije, zatim postoje dva stepeništa i dva odvojena ulaza te mogu da se organizuju unošenje čistih i iznošenje upotrebljenih/kontaminiranih sredstava, postoji i lift.

Hotel sadrži 45 soba sa 100 ležajeva.

Obzirom da je objekat u vlasništvu grada bio bi idealan kao ogledni primer i model za kasnije, kako da grad i država eventualno sarađuju i sa privatnim hotelima, a u cilju suzbijanja pandemije.

Umesto rasprodaje, Grad bi trebalo da uspostavi registar prostora u javnom vlasništvu i po potrebi, promeni im namenu (ili vrati staru namenu) tako da odgovaraju potrebama građana i zajednice u kojima se nalaze, u ovom slučaju to bi mogle biti bolnice, a u nekim drugim slučajevima objekti koje koristi civilno društvo.

Objekti u javnom vlasništvu, kao i napušteni i nekorišteni prostori, kojih je mnogo, mogu postati objekti za smeštaj beskućnika, klubovi za penzionere, omladinski i društveni centri, biblioteke ili bioskopi.

Da li gradonačelnik Beograda, koji je lekar, želi da bude upamćen da je za vreme najveće pandemije od početka trećeg milenijuma, rasprodavao imovinu grada koja je mogla da se stavi u službu zaštite zdravlja njegovih sugrađana?

Autor: Tihomir Dičić

Izvor: kolumna je izašla 30. oktobra u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top