Zašto hotel Dom nije pretvoren u kovid bolnicu?

08. 11. 2020.|

Beograd se seli na beogradnavodi! Beograd se seli na beogradnavodi! Totalna rasprodaja! Kupite po bagatelnim cenama Beograđanku, Sava Centar, Hotel Dom i mnoge druge objekte! Požurite zalihe su ograničene!

Hotel Dom izgrađen je 1928./29. godine kao ,,Jugoslovenski učiteljski dom“, a 1971. dolazi u vlasništvo grada Beograda.

Hotel je izgrađen na parceli od 10,8 ari na adresi Kralja Milutina 54 u neposrednoj blizini Kliničkog Centra. Sama zgrada je površine 1740,93 m2 i sastoji se od podruma, prizemlja, dva sprata i potkrovlja.

Pored toga u vlasništvu hotela su i dva lokala u Zahumskoj 41 površine 10,97m2 i Vojvode Stepe 137-139 površine 34,21m2.

Gostujući na televiziji prof. dr Dragana Jovanović iz grupe lekara ,,Ujedinjeni protiv kovida“ iznela je predlog da se umesto neuslovnih sportskih i sajamskih hala, koje moraju da se adaptiraju za smeštaj obolelih, koriste upravo hoteli.

Prednosti ovog rešenja su što sobe imaju po jedan ili dva ležaja, svaka soba ima kupatilo (lakše se održava higijena), hoteli su bliži kovid centrima, te lekari iz centara mogu da obiđu pacijente i ukoliko se pogorša zdravstvena slika, oni mogu brzo biti prebačeni na lečenje u bolnicu.

Ovaj konkretan slučaj je idealan da se adaptira za smeštaj obolelih sugrađana prvenstveno zbog lokacije, zatim postoje dva stepeništa i dva odvojena ulaza te mogu da se organizuju unošenje čistih i iznošenje upotrebljenih/kontaminiranih sredstava, postoji i lift.

Hotel sadrži 45 soba sa 100 ležajeva.

Obzirom da je objekat u vlasništvu grada bio bi idealan kao ogledni primer i model za kasnije, kako da grad i država eventualno sarađuju i sa privatnim hotelima, a u cilju suzbijanja pandemije.

Umesto rasprodaje, Grad bi trebalo da uspostavi registar prostora u javnom vlasništvu i po potrebi, promeni im namenu (ili vrati staru namenu) tako da odgovaraju potrebama građana i zajednice u kojima se nalaze, u ovom slučaju to bi mogle biti bolnice, a u nekim drugim slučajevima objekti koje koristi civilno društvo.

Objekti u javnom vlasništvu, kao i napušteni i nekorišteni prostori, kojih je mnogo, mogu postati objekti za smeštaj beskućnika, klubovi za penzionere, omladinski i društveni centri, biblioteke ili bioskopi.

Da li gradonačelnik Beograda, koji je lekar, želi da bude upamćen da je za vreme najveće pandemije od početka trećeg milenijuma, rasprodavao imovinu grada koja je mogla da se stavi u službu zaštite zdravlja njegovih sugrađana?

Autor: Tihomir Dičić

Izvor: kolumna je izašla 30. oktobra u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.

Go to Top