Beograd se seli na beogradnavodi! Beograd se seli na beogradnavodi! Totalna rasprodaja! Kupite po bagatelnim cenama Beograđanku, Sava Centar, Hotel Dom i mnoge druge objekte! Požurite zalihe su ograničene!
Hotel Dom izgrađen je 1928./29. godine kao ,,Jugoslovenski učiteljski dom“, a 1971. dolazi u vlasništvo grada Beograda.
Hotel je izgrađen na parceli od 10,8 ari na adresi Kralja Milutina 54 u neposrednoj blizini Kliničkog Centra. Sama zgrada je površine 1740,93 m2 i sastoji se od podruma, prizemlja, dva sprata i potkrovlja.
Pored toga u vlasništvu hotela su i dva lokala u Zahumskoj 41 površine 10,97m2 i Vojvode Stepe 137-139 površine 34,21m2.
Gostujući na televiziji prof. dr Dragana Jovanović iz grupe lekara ,,Ujedinjeni protiv kovida“ iznela je predlog da se umesto neuslovnih sportskih i sajamskih hala, koje moraju da se adaptiraju za smeštaj obolelih, koriste upravo hoteli.
Prednosti ovog rešenja su što sobe imaju po jedan ili dva ležaja, svaka soba ima kupatilo (lakše se održava higijena), hoteli su bliži kovid centrima, te lekari iz centara mogu da obiđu pacijente i ukoliko se pogorša zdravstvena slika, oni mogu brzo biti prebačeni na lečenje u bolnicu.
Ovaj konkretan slučaj je idealan da se adaptira za smeštaj obolelih sugrađana prvenstveno zbog lokacije, zatim postoje dva stepeništa i dva odvojena ulaza te mogu da se organizuju unošenje čistih i iznošenje upotrebljenih/kontaminiranih sredstava, postoji i lift.
Hotel sadrži 45 soba sa 100 ležajeva.
Obzirom da je objekat u vlasništvu grada bio bi idealan kao ogledni primer i model za kasnije, kako da grad i država eventualno sarađuju i sa privatnim hotelima, a u cilju suzbijanja pandemije.
Umesto rasprodaje, Grad bi trebalo da uspostavi registar prostora u javnom vlasništvu i po potrebi, promeni im namenu (ili vrati staru namenu) tako da odgovaraju potrebama građana i zajednice u kojima se nalaze, u ovom slučaju to bi mogle biti bolnice, a u nekim drugim slučajevima objekti koje koristi civilno društvo.
Objekti u javnom vlasništvu, kao i napušteni i nekorišteni prostori, kojih je mnogo, mogu postati objekti za smeštaj beskućnika, klubovi za penzionere, omladinski i društveni centri, biblioteke ili bioskopi.
Da li gradonačelnik Beograda, koji je lekar, želi da bude upamćen da je za vreme najveće pandemije od početka trećeg milenijuma, rasprodavao imovinu grada koja je mogla da se stavi u službu zaštite zdravlja njegovih sugrađana?
Autor: Tihomir Dičić
Izvor: kolumna je izašla 30. oktobra u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Lazović posle sednice o litijumu: Najviši državnici Srbije su nisko pali
“Za nas su najvažnija pitanja o rizicima po zdravlje ljudi. Planirana pozicija rudnika i dela za preradu ruda u zapadnoj Srbiji nalazi se usred plodnog zemljišta okruženog naseljima. Štetni uticaj rudnika proširio bi se direktno na oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice.”
Lazović: SNS će projekat rudarenja litijuma sprovesti jedino nekom vrstom nasilja
Ne vidim drugi način kako će Srpska napredna stranka moći da sprovede projekat rudarenja litijuma osim nekom vrstom nasilja, jer je velika većina ljudi protiv rudnika, izjavio je u intervjuu FoNetu poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i najavio da će ZLF podržati sve akcije ljudi koji su tim projektom najdirektnije ugroženi.
Narodna skupština o litijumu: 5 razloga protiv rudnika
U toku četiri dana skupštinske rasprave o zabrani iskopavanja litijuma, narodne poslanice i poslanici Zeleno-levog fronta iskoristili su svaki trenutak diskusije da sa kolegama iz opozicije dokažu sledeće činjenice.