Beograd se seli na beogradnavodi! Beograd se seli na beogradnavodi! Totalna rasprodaja! Kupite po bagatelnim cenama Beograđanku, Sava Centar, Hotel Dom i mnoge druge objekte! Požurite zalihe su ograničene!
Hotel Dom izgrađen je 1928./29. godine kao ,,Jugoslovenski učiteljski dom“, a 1971. dolazi u vlasništvo grada Beograda.
Hotel je izgrađen na parceli od 10,8 ari na adresi Kralja Milutina 54 u neposrednoj blizini Kliničkog Centra. Sama zgrada je površine 1740,93 m2 i sastoji se od podruma, prizemlja, dva sprata i potkrovlja.
Pored toga u vlasništvu hotela su i dva lokala u Zahumskoj 41 površine 10,97m2 i Vojvode Stepe 137-139 površine 34,21m2.
Gostujući na televiziji prof. dr Dragana Jovanović iz grupe lekara ,,Ujedinjeni protiv kovida“ iznela je predlog da se umesto neuslovnih sportskih i sajamskih hala, koje moraju da se adaptiraju za smeštaj obolelih, koriste upravo hoteli.
Prednosti ovog rešenja su što sobe imaju po jedan ili dva ležaja, svaka soba ima kupatilo (lakše se održava higijena), hoteli su bliži kovid centrima, te lekari iz centara mogu da obiđu pacijente i ukoliko se pogorša zdravstvena slika, oni mogu brzo biti prebačeni na lečenje u bolnicu.
Ovaj konkretan slučaj je idealan da se adaptira za smeštaj obolelih sugrađana prvenstveno zbog lokacije, zatim postoje dva stepeništa i dva odvojena ulaza te mogu da se organizuju unošenje čistih i iznošenje upotrebljenih/kontaminiranih sredstava, postoji i lift.
Hotel sadrži 45 soba sa 100 ležajeva.
Obzirom da je objekat u vlasništvu grada bio bi idealan kao ogledni primer i model za kasnije, kako da grad i država eventualno sarađuju i sa privatnim hotelima, a u cilju suzbijanja pandemije.
Umesto rasprodaje, Grad bi trebalo da uspostavi registar prostora u javnom vlasništvu i po potrebi, promeni im namenu (ili vrati staru namenu) tako da odgovaraju potrebama građana i zajednice u kojima se nalaze, u ovom slučaju to bi mogle biti bolnice, a u nekim drugim slučajevima objekti koje koristi civilno društvo.
Objekti u javnom vlasništvu, kao i napušteni i nekorišteni prostori, kojih je mnogo, mogu postati objekti za smeštaj beskućnika, klubovi za penzionere, omladinski i društveni centri, biblioteke ili bioskopi.
Da li gradonačelnik Beograda, koji je lekar, želi da bude upamćen da je za vreme najveće pandemije od početka trećeg milenijuma, rasprodavao imovinu grada koja je mogla da se stavi u službu zaštite zdravlja njegovih sugrađana?
Autor: Tihomir Dičić
Izvor: kolumna je izašla 30. oktobra u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stojmenović o slučaju “Senjak”: VJT se više bavi šta objavljuju mediji
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je, povodom sednice skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost o ubistvu na Senjaku, da javnost ni posle deset dana nema ključne odgovore o slučaju, te da se nadležne institucije, kako tvrdi, više bave reagovanjem na medijske napise nego rasvetljavanjem događaja.
