Zašto hotel Dom nije pretvoren u kovid bolnicu?

08. 11. 2020.|

Beograd se seli na beogradnavodi! Beograd se seli na beogradnavodi! Totalna rasprodaja! Kupite po bagatelnim cenama Beograđanku, Sava Centar, Hotel Dom i mnoge druge objekte! Požurite zalihe su ograničene!

Hotel Dom izgrađen je 1928./29. godine kao ,,Jugoslovenski učiteljski dom“, a 1971. dolazi u vlasništvo grada Beograda.

Hotel je izgrađen na parceli od 10,8 ari na adresi Kralja Milutina 54 u neposrednoj blizini Kliničkog Centra. Sama zgrada je površine 1740,93 m2 i sastoji se od podruma, prizemlja, dva sprata i potkrovlja.

Pored toga u vlasništvu hotela su i dva lokala u Zahumskoj 41 površine 10,97m2 i Vojvode Stepe 137-139 površine 34,21m2.

Gostujući na televiziji prof. dr Dragana Jovanović iz grupe lekara ,,Ujedinjeni protiv kovida“ iznela je predlog da se umesto neuslovnih sportskih i sajamskih hala, koje moraju da se adaptiraju za smeštaj obolelih, koriste upravo hoteli.

Prednosti ovog rešenja su što sobe imaju po jedan ili dva ležaja, svaka soba ima kupatilo (lakše se održava higijena), hoteli su bliži kovid centrima, te lekari iz centara mogu da obiđu pacijente i ukoliko se pogorša zdravstvena slika, oni mogu brzo biti prebačeni na lečenje u bolnicu.

Ovaj konkretan slučaj je idealan da se adaptira za smeštaj obolelih sugrađana prvenstveno zbog lokacije, zatim postoje dva stepeništa i dva odvojena ulaza te mogu da se organizuju unošenje čistih i iznošenje upotrebljenih/kontaminiranih sredstava, postoji i lift.

Hotel sadrži 45 soba sa 100 ležajeva.

Obzirom da je objekat u vlasništvu grada bio bi idealan kao ogledni primer i model za kasnije, kako da grad i država eventualno sarađuju i sa privatnim hotelima, a u cilju suzbijanja pandemije.

Umesto rasprodaje, Grad bi trebalo da uspostavi registar prostora u javnom vlasništvu i po potrebi, promeni im namenu (ili vrati staru namenu) tako da odgovaraju potrebama građana i zajednice u kojima se nalaze, u ovom slučaju to bi mogle biti bolnice, a u nekim drugim slučajevima objekti koje koristi civilno društvo.

Objekti u javnom vlasništvu, kao i napušteni i nekorišteni prostori, kojih je mnogo, mogu postati objekti za smeštaj beskućnika, klubovi za penzionere, omladinski i društveni centri, biblioteke ili bioskopi.

Da li gradonačelnik Beograda, koji je lekar, želi da bude upamćen da je za vreme najveće pandemije od početka trećeg milenijuma, rasprodavao imovinu grada koja je mogla da se stavi u službu zaštite zdravlja njegovih sugrađana?

Autor: Tihomir Dičić

Izvor: kolumna je izašla 30. oktobra u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

Ne davimo Beograd otpočeo obuku kontrolora: Prijavi se!

Pokret Ne davimo Beograd je otpočeo obuku kontrolora i formiranje tima za kontrolu izbora, kako bismo spremno dočekali predstojeće gradske izbore. Iako pregovori o izbornim uslovima još uvek traju i ne znamo da li će se steći uslovi da građani slobodno izraze svoju volju na izborima, od čega zavisi i da li će Ne davimo Beograd na njima učestvovati, spremamo se kao da učestvujemo, i zato nam je vaša pomoć jako važna. Prijavite se!

Robert Kozma za VOA: Izborni uslovi se moraju poboljšati

"Mi ovaj razgovor vodimo zato što u Srbiji na snazi nije demokratski režim. Nažalost, postojeća vlast je od neke izborne demokratije svela Srbiju na nedemokratski hibridni režim. I to je konstatovano u raznim izveštajima, od Fridom hausa, ali i u izveštaju Evropskog parlamenta. Zbog toga se vodi ovaj razgovor i ne traže se nikakvi ustupci za političke aktere. Ne, traži se poštovanje prava građana", kaže Kozma.

Luna park: Jednačina promene u viru interesa

Suzana Zlatanović i njen #LunaPark zakucali su na vrata štaba pokreta „Ne davimo Beograd” u potrazi za rešenjima kako da gradu, a i nama građanima - bude bolje i da se agonija od mali milion nepravdi već jednom zaustavi...

Go to Top