Zahtevamo hitno povećanje dečijeg dodatka i povećanje cenzusa, odnosno omogućavanje što većem broju ljudi da se kvalifikuje za ovu socijalnu meru. Neshvatljivo nam je da u zemlji u kojoj deca, mladi i roditelji trpe najveće udare ekonomskih izazova, inflacije, krize stanarina, nezaposlenosti i loših uslova rada, iznos dečijeg dodatka bude ovako mali.
Najnovije povećanje od samo 300 dinara, nije stvarno uvećanje već je suštinski smanjenje dečijeg dodatka ako se u obzir uzme godišnja inflacija od preko 15 posto. Rešenjem resornog ministra Nikole Selakovića iznos dečijeg dodatka se određuje u iznosu od 3.830 dinara. Imajući u vidu trenutnu visinu inflacije od 15 posto, ovo povećanje je potpuno nedovoljno. Po trenutnim cenama, za čitav iznos dečijeg dodatka moguće je kupiti samo dva pakovanja Pampers pelena, dok brojne druge dečije potrebe ostaju uskraćene.
U amandmanima na predlog budžeta za 2023. godinu, poslanici Ne davimo Beograd predložili su povećanje iznosa dečijeg dodatka na 4.500 dinara. Takođe smo predložili da se obuhvat dece pokrivene dečijim dodatkom sa 245.000 poveća na 415.000. Ovaj cilj bi mogao biti postignut kada bi se cenzus za ostvarenje prava na dečiji dodatak podigao na najmanje 15.000 dinara. Trenutni cenzus od 11.490 dinara nažalost veliki broj ugroženih porodica ostavlja ispod praga za ostvarivanje dečijeg dodatka.
Uskraćivanje prava na socijalnu zaštitu nije samo prisutno u slučaju dečijeg dodatka. Primenom Zakona o socijalnoj karti je čak 22.000 korisnika različitih vidova socijalne pomoći ostalo uskraćeno za nadoknade koje bi im pomogle da prebrode teške životne okolnosti. Po pooštrenim kriterijumima bilo je čak dovoljno da ste negde sakupili i naplatili sekundarne sirovine da biste bili skinuti sa određenih socijalnih programa. Istovremeno je u potpunosti zanemarena uloga socijalnih radnika u sprovođenju socijalne politike.
Pokret Ne davimo Beograd zahteva da vlast prestane sa praksom ograničavanja pomoći ugroženim građanima i počne sa uključivanjem što većeg broja ugroženih građana u programe socijalne politike.
Pročitaj i ovo:
O čijem trošku Pašalić i njegova svita putuju po svetu?
Zoran Pašalić, trenutni Zaštitnik građana Republike Srbije, sa svojim saradnicima ovih dana boravi u Kini, na sastanku Generalne skupštine Azijske asocijacije ombudsmana. Pitanje je šta će Pašalić na sastanku mreže ombudsmana Azije? Osim njega i kolega iz Turske, na ovom događaju nema nijednog ombudsmana iz Evrope.
Nedopustivo zastrašivanje odbornice u Skupštini grada Pančeva
Opoziciona odbornica, Tamara Maksić, koja je i članica Predsedništva ZLF, doživela je višečasovno nasilje i omalovažavanje na sednici Skupštine grada Pančeva sa ciljem njenog ućutkivanja, zastrašivanja i povlačenja iz političke borbe. Ovo nije prvi put da odbornici većine iz Pančeva - muškarci - izlažu Tamaru Maksić nasilju i brutalnim uvredama, što osim što dokazuje negovanje mizogine političke kulture, jasno ukazuje i na to da SNS podržava zatrašivanje, ućutkivanje i delegitimizaciju kao strategiju tretmana žena u javnom životu.
Lazović: U EU smo i političke neistomišljenike upozorili da je Vučić ubica demokratije u Srbiji
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da iz Evrope stižu lepe vesti u vezi sa Srbijom, navodeći da se o prestanku pružanja dalje podrške režimu Aleksandra Vučića sada govori i među evropskim konzervativcima, koji su do sada bili politički kišobran Vučiću, ali i u vezi sa litijumom i zaustavljanjem tih projekata.
