Zahtevamo oporezivanje profitera koji su se obogatili na energetskoj krizi

Slušajući kako ministar finansija brani rebalans budžeta, neki naivni čovek bi pomislio da se zaista radi sve da se građani zaštite, te da je ovaj budžet narodni budžet. Hajde da vidimo ko se okoristio o ovu krizu.
U martu, kada je sirova nafta na berzi koštala 114,32 dolara po barelu, evrodizel na pumpama koštao je 187,2 dinara po litru, a sada, kada je cena nafte 91,72 dolara po barelu, isti taj evrodizel košta čak 220 dinara i najskuplji je u regionu. Meni se ne čini da su građani ovde zaštićeni. Naprotiv, meni se čini da građani bez svog pristanka kreditiraju Naftnu industriju Srbije i samim tim delimično i državu.
Naftna industrija Srbije je zabeležila veliki rast profita. Naime, u prvih 9 meseci NIS je ostvario neto dobitak posle oporezivanja u iznosu od 69,4 mlrd RSD naspram 13,3 mlrd RSD u istom periodu prošle godine.

Najpre, nakon što ste smanjili akcize na gorivo gde se država kako ministar kaže odrekla 15 milijardi dinara i što je uticalo na kontrolisanu cenu goriva, saznali smo i da smo promenili strukturu uvoza nafte. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka – oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Srbija je tokom leta značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, “sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto”, zato što je bila “značajno jeftinija na tržištu”. Međutim, u to vreme, konstantno je rasla cena dizela i benzina i bila je najveća u regionu. Nismo dobili nijedno objašnjenje zašto je to tako su brojni ekonomisti primetili ovu nelogičnost. Ako smo uvozili jeftiniju naftu, zašto građani nisu plaćali jefitiniji benzin i dizel?

Da li su možda građani i građanke Srbije kreditirali NIS i državu koja ima 29,87%?

Ako građani jesu kreditirali NIS, to treba da im se vrati.
Rešenje koje predlažemo mi iz Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd, je porez na ekstra profit, windfall profit tax, odnosno porez na neočekivani profit kompanijama koje su prihodovale iznad proseka ranijih godina zbog neočekivanih okolnosti, nazovimo ih tako.
No, čak i da nas uverite da građani nisu bez pristanka kreditirali NIS, da nisu de facto opljačkani, i dalje je opravdan zahtev za uvođenjem poreza na ekstra profit za profitere koji su se obogatili od energetske krize.
Ovaj porez (windfall profit tax) bi služio upravo da se finansiraju mere podrške građanima koji su žrtve krize i prateće inflacije. U EU trenutno ovo politiku sprovode Grčka, Italija, Rumunija, Španija, Mađarska i UK, dok su Nemačka, Francuska, Finska, Irska i zemlje BENELUX-a najavile da će takođe primeniti ovaj sistem. Ovaj porez je zvanična preporuka Evropske komisije zemljama članicama EU. Ekstra profit treba uložiti u borbu protiv siromaštva i reinvestiranje u obnovljive izvore energije možemo da diskutujemo. Ali to bi bilo jedino pošteno. I to bi bio narodni budžet.

Ministar Mali je više puta rekao da je u rebalansu predviđeno 15 milijardi dinara više za socijalna davanja, a nakon toga kao konkretne mere citirao podršku natalitetu, za novorođenu decu te majkama za prve nekretnine. Ova vlast se ubi tvrdeći da nam treba posebna natalitetna politika koja je odvojena od socijalne politike. Zato je i napravila pre dve godine Ministarstvo za demografiju i brigu o porodici i zadržala ga u novoj vladi. Iako kada gledamo budžet, demografske mere su i dalje zadužene kod Ministarstva rada i socijalne politike. Onda budimo precizni – nisu to socijalna davanja koja ciljano treba da pomognu one koji su najugroženiji, ministre Mali, već mere pronatalitetne mere koje idu svima a upitno je da li su efektivne. Ne odlučuju se roditelji da imaju decu zbog 300 000 dinara. Ono što su takođe demografske politike a što vi nikada ne uzimate u obzir su mere borbe protiv akušerskog nasilja u bolnicama zbog kojeg se mnoge žene ne odlučuju da imaju drugo dete, zatim mere ulaganja u javno predškolsko vaspitanje i obrazovanje odnosno dostupni i priuštivi vrtići, i najzad dobre politike usklađivanja roditeljstva i rada.

Deca će se rađati i rađaju se u siromaštvu. Zbog toga što je stopa rizika od siromaštva za decu i mlade do 18 godina osetno viša nego za opštu populaciju, šta ste za njih predložili u rebalansu? Smatramo da je mera povećanja iznosa dečijeg dodatka i obuhvata dece koja primaju dečiji dodatak hitna jer je situacija za brojne porodice sa decom u Srbiji alarmantna.

Mladima dajete 5 000 dinara, kažete da time mladima kažemo hvala, da im dajemo sigurnost i dozu optimizma. U nepismenom obrazloženju zakona o privremenom registru građana za novčanu pomoć koji ću citirati piše da se “radi se o kategoriji lica od posebnog značaja za Republiku Srbiju, a koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da im je, u novonastalim okolnostima neophodno više vremena da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovalo na tržištu rada i omogućilo im da ostvare zaposlenje, odnosno zarade koje su preduslov višeg životnog standarda.” Valjda će sa 5000 dinara uspeti upravo to. Ja ne znam koji je to kurs za kompetencije za 5000 dinara, koji je to tretman za optimizam za 5000 dinara? Dajte mladima rešenje kako da se osamostale, kako da u ovim uslovima iznajme iznajme stan? Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd će uskoro izaći za predlogom o tome kako da obezbedimo priuštivo i pravedno stanovanje. To je podrška mladima, to bi im vratilo optimizam, a ne ovaj pokušaj potkupljivanja.

I najzad, moram nešto da kažem o uvredljivom odgovoru na kritiku da je bolje imati ciljane mere nasuprot helikopter manija koji glasi da su ciljane mere diskriminacija.

To nije pitanje diskriminacije, već odabira javne politike. Molim vas obavestite se šta znači diskriminacija. Uvredljivo je kako koristite termin diskriminacija da pobegnete od ekonomskih i socijalnih argumenata umesto da ekonomskim argumentima odgovorite na ekonomske kritike ili socijalne kritike vaše politike.
Ekonomska kritika kaže da ste kao Vlada za obrazloženje neselektivnih mera podrške građanima prethodnih godina koristila fiskalni podsticaj povećanju domaće tražnje, niste koristili argument diskriminacije. Pokazalo se da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, a u budžet se vraća svega oko 10% isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza. Pritom se zadužujemo za finansiranje ovakvih mera.
Socijalna kritika kaže da same mere nisu bile dovoljne da omoguće dovoljni dohodak najugroženijim građanima da pokriju osnovne troškove. Takođe, te mere nisu došle do građana bez ličnih karata ili bez pristupa računaru i internetu, ali su stigle do onih koji već imaju previše.

Iako niste odgovorili na ekonomske argumente, ja ne sporim vaše znanje ekonomije, sporim vaš moralni i politički integritet i sporim vaše znanje o političkim i pravnim pojmovima – način da koji ste uveli argument diskrimacije je banalan i smešan, on ismeva ideju javnih politika ali ismeva i same predloge zakona koji ste ovde branili – na primer, zašto ste odabrali da date 5000 dinara mladima od 16-29? Zašto ne mladima od 15-30 što je definicija mladih u Zakonu o mladima? Zašto diskriminišete četrnaestogodišnjake? Je li mislite da njima nije potrebno vratiti optimizam, da oni nisu budućnost ove zemlje? Možda je za vas ipak najveći problem što oni još uvek ne glasaju, zato ih ne vidite u svojoj računici.