Za razliku od SNS-a, mi imamo viziju kako da Srbiju učinimo boljom zemljom za sve njene građane

Svi znamo da kada se pred nama nađe Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima da to znači da govorimo i o onome što sledi nakon toga a to je dogovor o Vladi i tome kako će ta Vlada da izgleda.

Da je konačni dogovor o novoj Vladi RS pao u kafiću u Beogradu na vodi, gde su se dva lidera dveju najvećih stranaka dogovorili o podeli
političkog plena i to pred svojim sinovima, saznali smo sa instagram profila predsednika. Koliko će ministarstava ta Vlada da ima, saznali smo iz ovog predloga zakona. Odmah da vam kažem – ovaj predlog nije dobar. Mi smo u 24 sata uspeli da vam to malo popravimo amandmanima koje smo podneli, a da ste nam dali 48 sati, spremili bismo vam potpuno novi Predlog zakona o ministarstvima koji bi za razliku od vašeg imao viziju kako da Srbiju učini boljom zemljom za sve njene građane i da ljudi u njoj ostanu zato što to žele a ne zato što ne mogu da odu. Slobodno preuzmite nešto od nas, građanima će biti bolje zbog toga – ali ako preuzimate, preuzmite u celini, pošto kad preuzmete malo, to potpuno izvitoperite i obesmislite.

Zašto to kažem? Evo, uzmimo kao primer razdvajanja prosvete i nauke u ovom Predlogu zakona. Na prvi pogled nekome to može izgledati čak i kao dobra stvar. Čuli smo obrazloženje predlagača zakona da je nauka važna oblast, te zato treba osnovati novo ministarstvo za nauku. Imali ste deset godina prilike da pokažete tu važnost nauke u Srbiji. Toliko vam je bila važna da je udeo ukupnih budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu u 2021. godini iznosio 0,42% (sa projekcijom da bude 0,52% do
2023.) Ima nekih ulaganja mada su ona i dalje skromna spram potreba društva koje želi da se razvija. Mnogo problematičnije je kakva se vizija razvoja nauke promoviše? Evo da podsetim kakvu je Strategiju nauke prethodna, odnosno sada tehnička, vlada usvojila. Iako je jedan od proklamovanih ciljeva strategije bio fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete, u samoj strategiji se za izazove ne uzimaju od domaće nauke identifikovani lokalni problemi, od zagađenja vazduha, vode i hrane, preko krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva,
nejednakosti i pravne nesigurnosti. U vreme Kovid-19 pandemije, i sa zdravstvenim sistemom u kolapsu, strategija za koju niko iz naučne zajednice ne zna ko ju je pisao, više je pričala o „veštačkoj inteligenciji“ nego o dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije. Iako se insistira na tome da Srbija treba da bude deo evropskog istraživačkog prostora, nigde se u Strategiji ne pominje pojam demokratije koji, s druge strane, ima primarno mesto u programu Evropske unije Horizont Evrope (2021-2027) i koji podrazumeva osavremenjivanje demokratskog upravljanja kroz razvoj demokratskih inovacija, javnih politika i institucija koje proširuju i produbljuju političku participaciju građana. Dakle, nije dovoljno da imate pojam društveni dijalog u imenu ministarstva, ako ga nema u vašim strateškim dokumentima ili praksi. Umesto moći znanja, demonstrirana je moć nad znanjem i to ne samo u strategiji, već i na igrokazu oko izmene udžbenika iz biologije koji smo imali prilike da vidimo ovih dana a u kojem je nauka zanemarena.

Zbog svega ovoga, mi iz Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd, Moramo, verujemo da kada vladajuća većina odvaja nauku od prosvete, pored uvećanja koalicionog partijskog plena, planira i sve veću komercijalizaciju nauke, a to smo već videli sa privatizacijom
Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. Slično radite na urušavanju obrazovanja – uvođenjem dualnog obrazovanja, ali i urušavanjem dostojanstva nastavnika. Doći će dan da vam protestuju nastavnici kao što to čine u Mađarskoj na koju se toliko ugledate, iako je već
došao dan kada je školama teško da obezbede kvalitetan kadar koji želi da radi za male plate. To je de facto privatizacija obrazovanja mimo one koja se već dešava sa privatnim školama jer se roditelji primoravaju da nadomešćuju neadekvatan rad u školi privatnim časovima.

Vaš predlog zakona o ministarstvima niti ima viziju boljeg života niti viziju rešavanja problema na koje se pozivate kada neubedljivo obrazlažete hitnost postupka za usvajanje Predloga zakona. Poruka je jasna: vladajuća većina poručuje da svi problemi dolaze iz sveta,
inače kod nas nema nikakvih problema – kriza sa energentima je samo zbog rata, nema veze sa tim kako je SNS upropastila energetski sektor upravljanjem; kriza sa stanovanjem i zakupninama ima veze sa velikom potražnjom za stanovima od strane Rusa u Beogradu i
nema nikakve veze sa državom koja se ne bavi održivom stambenom politikom kao jednom od temeljnih politika države zasnovane na socijalnoj pravdi, a naš Ustav kaže da bi Srbija trebalo da bude takva zemlja. Toliko je hitno to što dolazi iz sveta, da je upravo to što ima
toliko posla sa tim eksternim događajima mesecima bio izgovor da nema razloga da se žuri sa formiranjem Vlade jer imamo preča posla.

Ako resori treba da govore o posvećenosti i o prioritetima buduće Vlade, u ovom se predlogu stavljate akcenat na privatizaciju nauke, trgovinu, spajanje turizma i omladine ili unapređenje vršenja usluge građanima i privredi od strane javne uprave. Ali evo kako to izgleda kada je reč o borbi protiv siromaštva. Na dan borbe protiv siromaštva i Srbija je taj dan dočekala sa oko 2,5 miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Vladajuća većina se borila protiv siromaštva tako što Zakonom o socijalnoj karti uvodite tehnologije za kontrolu
najsiromašnijih građana, kontrolu kakva ne postoji ni za koje druge kategorije građana, kako biste ih lakše skinuli sa spiska onih kojima je socijalna pomoć potrebna. Tako se borite protiv siromaštva, administrativnim smanjivanjem broja korisnika centara za socijalni rad bez
utemeljenja u njihovom stvarnom životu. Netransparentni algoritam iza sistema Socijalne karte ukida prava građana garantovana Ustavom, pa je tako do sada 10 procenata korisnika isključeno iz sistema socijalne zaštite, dok se istovremeno siromaštvo nije smanjilo za više od 10 procenata. Tako se vladajuća većina bori protiv siromaštva. Umesto toga, mi predlažemo Ministarstvo za društvenu solidarnost i podršku porodicama jer smatramo da je dužnost države da institucionalizuje društvenu solidarnost, umesto da solidarnost razgrađuje i traži od građana da se oslanjaju sami na sebe i svoje porodice, dok su im usta puna pričom o porodici iako porodice  radnika čije porodice žive od minimalca i porodice više od 1,6 miliona radnika koji zarađuju manje od 50.000 dinara jedva preživljavaju. Takođe, predlažemo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju jer je dužnost države ne samo da otvara loša radna mesta sa očajnim uslovima rada – tako građanima umesto dostojanstvenog rada i plate za život nudite crkavicu, namećete ćutanje i strah da očuvaju to nešto malo jer ih kao njihova zemlja nećete zaštititi od poslodavaca, domaćih i stranih, kada krše njihova radnička ali i ljudska prava.