Povodom nezvaničnog Svetskog dana kanabisa, Ne davimo Beograd poziva nadležne organe Republike Srbije da pokrenu proces zakonskog regulisanja i prihvatanja kanabisa kao pomoćnog lekovitog sredstva, što predstavlja samo prvi, nužan i hitan korak u dekriminalizovanju upotrebe kanabisa.
Time bi se, za početak, smanjila stopa kriminala i omogućila legalna upotreba u medicinske svrhe, umesto trenutne patnje kroz koje prolaze osobe i njihove porodice kojima ova biljka može pomoći ili ublažiti tegobe zbog neke od bolesti.
Uzgoj ove biljke može da obezbedi dodatna radna mesta, a stavljanje u legalni promet dodatne poreske prihode i sistemsku kontrolu upotrebe. Umesto povlašćenih činovnika državnog aparata koji nelegalnim putevima crnog tržišta uzgajaju i distribuiraju kanabis i tako stiču novac, od dekriminalizacije, pa i konačne legalizacije kanabisa, korist može imati čitavo društvo.
Svi potrebni uslovi za izmenu zakonske regulative za medicinsku primenu i ličnu dekriminalizaciju u Srbiji su ispunjeni. Podsećamo da je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, na stručnu preporuku Svetske zdravstvene organizacije i Evropske medicinske agencije, 2. decembra 2020. skinula kanabis sa Liste narkotika psihoaktivnih kontrolisanih supstanci opasnih po život i zdravlje.
Ne davimo Beograd se zalaže za takozvani “Portugalski model” koji je pet godina nakon početka dekriminalizacije doveo do opadanja nelegalne upotrebe droge od strane tinejdžera, smanjenja stope HIV infekcija među korisnicima narkotika, smrtni slučajevi povezani sa heroinom i sličnim drogama smanjeni su za više od pola, a broj ljudi koji traže lečenje zavisnost od droge se udvostručio. Istovremeno, zabeležen je i drastičan pad slučajeva nasilja i ubistava povezanih sa narkoticima.
Podsećamo da je upotreba kanabisa za medicinsku upotrebu odobrena u Argentini, Australiji, Kanadi, Čileu, Kolumbiji, Hrvatskoj, Kipru, Finskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Izraelu, Italiji, Luksemburgu, Severnoj Makedoniji, Norveškoj, Holandiji, Novom Zelandu, Peruu, Poljskoj i na Tajlandu, a upotreba je potpuno legalizovana u Urugvaju, Kanadi i u delu SAD, dok je proces dekriminalizacije u velikom broju zemalja već okončan.
Pročitaj i ovo:
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stojmenović o slučaju “Senjak”: VJT se više bavi šta objavljuju mediji
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je, povodom sednice skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost o ubistvu na Senjaku, da javnost ni posle deset dana nema ključne odgovore o slučaju, te da se nadležne institucije, kako tvrdi, više bave reagovanjem na medijske napise nego rasvetljavanjem događaja.
