Pokret Ne davimo Beograd zahteva da vozači hitne pomoći iz unutrašnjosti imaju iste plate kao njihove kolege u Beogradu, uz obavezno povećanje njihovih plata, kao i da se usvoji Zakon o hitnoj pomoći kojim bi se omogućilo efikasnije pružanje hitne pomoći svim građanima Srbije.
Za obavljanje istog posla, vozači hitne pomoći u pojedinim mestima nezakonito dobijaju manje plate, nego njihove kolege u drugim gradovima. Osim toga, ne postoji dostupna adekvatna služba hitne pomoći u opštinama u Srbiji koje imaju manje od 25.000 stanovnika.
„Na ovaj način vladajući naprednjački režim poručuje još jednom građanima Srbije da nisu jednaki. Većina vozača hitne pomoći su žrtve dogovorenog ping-pong-a u prebacivanju odgovornosti za nezakonito umanjenje plata između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja, sa jedne strane, i njihovih poslodavaca odnosno Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Domova zdravlja, sa druge strane,“ izjavio je Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd i doodao da većina vozača hitne pomoći prima platu oko 40ak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama plate obračunavaju i umanjuju na nezakonit način.
“Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima platu oko 64.000 dinara, jer se pri obračunu njihovih plata koristi odgovarajući koeficijent koji je propisan Uredbom za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja bi trebalo da važi za sve, ali to u nekim mestima nije slučaj,“ rekao je Kozma.
Život građana neretko zavisi od efikasne intervencije ekipe hitne pomoći. I u interesu je svih građana Srbije da znaju da su vozači, medicinski radnici i doktori uvaženi na adekvatan način i da mogu dostojanstveno da žive od sopstvenog posla. S toga, umesto igrarije sa koeficijentima prilikom obračuna plata, potrebno je da se povećaju plate i poboljšaju uslovi rada svih doktora, medicinskih radnika i osoblja, kao i da se pružanje hitne pomoći reguliše zasebnim zakonom. Dobru polaznu osnovu pruža nacrt zakona koji je izradila grupa lekara i zaposlenih u službama hitne pomoći okupljenih oko organizacije “Pravo na život – Meri”.
Pročitaj i ovo:
Veliki novogodišnji intervju Radomira Lazovića za NIN
O evrointegracijama Srbije, predstojećim parlamentarnim izborima i o osvrtu na godinu iza nas pročitajte u velikom novogodišnjem intervjuu kopredsednika i narodnog poslanika Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića za NIN.
Dinić: Ostavke četiri člana REM pokazale da proces izbora tog tela nema legitimitet
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Rastislav Dinić ocenio je danas da su ostavke četiri člana Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje su podneli 19. decembra "ozbiljan alarm" i da pokazuju da proces izbora članova "nema legitimitet".
Lazović: Srbija bi mogla u EU do 2032. godine, ako bismo smenili SNS
Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović ocenio je danas da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije (EU) do 2032. godine, ukoliko bi Srpska napredna stranka (SNS) bila smenjena sa vlasti i ukoliko bi, prema njegovim rečima, bila formirana proevropska vlada.
