Usaglašeni zahtevi Ekološkog ustanka

Veliki broj organizacija iz domena zaštite životne sredine usaglasio je zahteve pred održavanje “Ekološkog ustanka” na koji je pozvala organizacija Odbranimo reke Stare planine. Ne davimo Beograd je svoj doprinos dao preko naše “Inicijative za čist vazduh”.

Protest će biti održan u subotu 10. aprila, u 13 časova, ispred Narodne Skupštine Republike Srbije, a prenosimo vam zajednički proglas i zahteve protesta:

Zaštita životne sredine je u Srbiji do sada bila na marginama politike. Dugotrajan nemar, bezakonje i neodgovornost nosilaca javnih funkcija na svim nivoima, doveli su nas do toga da je naša zemlja jedna od najzagađenijih u Evropi.

Državne institucije umesto da sprovode propise i štite javni interes, otvoreno se stavljaju u zaštitu ekonomskih interesa bahatih pojedinaca. Zagađivači su razvili svest o nepostojanju posledica za svoje postupke, pa se u skladu sa time i ponašaju. Strategije zaštite životne sredine, i kada postoje, ne sprovode se. U poslednjoj deceniji, sve vlasti, na svim nivoima, bez ikakvih posledica su nenamenski potrošile više od pola milijarde evra koje su bile namenjene zaštiti životne sredine. Ozbiljna ulaganja u infrastrukturu, pošumljavanje i zaštitu prirode čekaju bolja vremena već trideset godina.

Budućnost sveta u kojem živimo nije svetla. Ekonomske krize izazvane sistemskom pohlepom, društvene krize izazvane nemilosrdnom eksploatacijom ljudi i prirode, klimatske promene, nedostatak pijaće vode, nepogode u poljoprivredi, pandemije, već su postale deo naše svakodnevice, a u budućnosti možemo samo očekivati da se stanje pogorša. Zato brinemo da li će se naša zemlja i naše društvo, u stanju u kakvom se nalaze, izaći na kraj sa ovim problemima.

Alternativa može biti samo ozbiljna politika održivog razvoja, koja nije samo „ukras na reveru“, već pokretač promena, koji prožima sve društvene oblasti – privredu, poljoprivredu, energetiku, obrazovanje, kulturu, socijalnu politiku. Potrebna nam je politika koja će transformisati celo

društvo u pravcu održivosti, pravičnosti, solidarnosti, cirkularne ekonomije, dugoročnog planiranja, gde će se zaštita životne sredine biti neupitni javni interes, a ne deo marketinga, biznis šema, ili političkog oportunizma.

Kao odgovorni i zabrinuti građanke i građane Srbije, zahtevamo od svih državnih institucija, političkih i društvenih elita, hitno rešavanje problema u životnoj sredini.

Zahtevamo:

Poštovanje Ustava i postojećih zakona u oblasti zaštite životne sredine!

Zahtevamo Ustavom zagarantovano pravo građanki i građana Republike Srbije na zdravu životnu sredinu; strogu i doslednu primenu zakona i standarda koji omogućuju ovo pravo, sudsko procesuiranje i kažnjavanje svi kojih uništavaju reke i šume, koji zagađuju vodu, vazduh i zemljište, koji uništavaju zaštićene vrste i njihova staništa – kao pojedinci i posebno kao kompanije. Da sve institucije rade u javnom interesu i u skladu sa voljom stanovništva, bez političkih i interesnih pritisaka, a da zaposleni u tim institucijama snose profesionalnu odgovornost za nečinjenje ili štetno postupanje. Sa tim u vezi, tražimo smenu nadležnih u svim institucijama za zaštitu životne sredine zbog nečinjenja, i postavljanje stručnih i kredibilnih ljudi na njihova mesta.

Usklađivanje propisa sa najvišim standardima zaštite životne sredine!

Zahtevamo da se izmenama Zakona o proceni uticaja, Zakona o strateškoj proceni uticaja i drugih propisa proširi lista projekata za koje se mora ili može zahtevati izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, uključujući i primenjena geološka istraživanja, da se spuste propisani kapaciteti za izradu studije i jasno odrede propisane mere zaštite životne sredine u slučaju da izrada studije nije potrebna. Izmenama Zakona o strateškoj proceni uticaja treba uvesti kazne u slučaju da nije postupljeno u skladu sa Zakonom.

Tražimo izmene Zakona o budžetskom sistemu koje će vratiti namenski karakter ekološkim naknadama i naknadama za zakup poljoprivrednog zemljišta, kao i da se sprovedu kazne za nenamensko trošenje; da se Zakonom o budžetu sredstva republičkog Zelenog fonda znatno uvećaju, da se izmeni Pravilnik o obrascu programa korišćenja sredstava budžetskog fonda i izveštaj o korišćenju tih sredstava, da se povećaju kapaciteti inspektorata, da se ulaže u javne institucije koje vrše stručne analize, istraživanja i monitoring stanja životne sredine.

Zbog manjka prakse, neophodna je edukacija sudija i tužilaca u oblasti zaštite životne sredine i zastite prirode, kako bi se izbegao voluntaristički pristup kada su u pitanju prekršaji iz ove oblasti.

Tretirati korupciju u zaštiti životne sredine kao zasebnu i oblast od posebnog značaja u svim antikorupcijskim strategijama i planovima.

Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine!

Tražimo da se za projekte koji imaju značajan efekat na životnu sredinu i zdravlje stanovništa, osim informisanja, koriste različiti oblici demokratskog i direktnog odlučivanja kako bi građani imali poslednju reč u ovim procesima.

Neophodna je veća integracija lokalne zajednice pri upravljanju zaštićenim područjima.

Posebno se protivimo nelegalnim i nelegitimnim takozvanim javnim raspavama o brojnim planskim dokumentima tokom pandemije na kojima nije omogućeno učešće javnosti.

Zahtevamo da se aktiviraju i dalje jačaju postojeći mehanizmi za praćenje i zagovaranje u sferi javnih politika i planova, uključujući i praćenje primene rodno i socijalno odgovornog budžetiranja u finansiranju zelene agende.

Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima!

Tražimo da se dosledno sprovodi Arhuska konvencija i da se stanovništvo blagovremeno i aktivno informiše o stanju životne sredine putem javnih servisa i medija, kao i drugim sredstvima javnog informisanja.

Vaspitanje i obrazovanje za zaštitu životne sredine ima važnu ulogu u promeni odnosa čoveka prema okolini i ono treba da predstavlja ozbiljnu strategiju koja se razvija od predškolskog uzrasta i traje čitav život. Samo tako se razvija odgovoran odnos prema okruženju u kom živimo. Zahtevamo da se uspostave novi i dalje unaprede postojeći programi za obrazovanje mladih i odraslih o uticaju klimatskih promena i zagađenja životne sredine, kao i o održivom razvoju na svim nivoima obrazovanja.

Zahtevamo ekološki program na javnom servisu Republike Srbije, na kom će se redovno obaveštavati javnost od strane stručne javnosti i aktivista o stanju na terenu, i na taj način osigurati tačne i potpune informacije kako bi se uticalo na svakog pojedinca da promeni odnos prema prirodi. Uspostaviti obavezno obaveštavanje stanovništva u MZ na kojima se planira izgradnja nekih postrojenja, koji mogu doprineti značajnom smanjenju kvaliteta života stanovništva.

Zahtevamo od Agencije za zaštitu životne sredine da napravi platformu koja će sadržati sve najznačajnije informacije o kvalitetu životne sredine u Srbiji, na način koji je građanima jasno razumljiv i lako dostupan.

Takođe tražimo od Agencije da unapredi svoj sistem monitoringa kvaliteta vazduha i proširi mrežu mernih stanica širom Srbije, kako bi svi stanovnici imali pravovremene i kredibilne informacije.

Zaštitu prirode!

Tražimo da se novim Zakonom o zaštiti prirode promeni model upravljanja zaštićenim područjima tako da se poveća ukupna površina pod zaštitom, kao i površine u prvom stepenu zaštite i obezbedi suštinsko sprovođenje mera i adekvatno finansiranje zaštite prirode.

Zahtevamo da se apeli i upozorenja organizacija i svih građana i građanki sa terena uzimaju ozbiljno i pravovremeno. Neophodna je jača saradnja upravljača zaštićenih područja i lokalne zajednice kroz predstavnike udruženja građana. Potrebno je utvrditi model kontrole rada čuvarskih službi u okviru zaštićenih područja.

Saveti zainteresovanih strana koji se pominju u Zakonu o nacionalnim parkovima kao obavezni, moraju imati ne samo savetodavni karakter, nego da se bez saglasnosti Saveta ne mogu usvajati planovi upravljanja i godisnji programi upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, kao ni izveštaji o ostvarivanju godišnjih programa i desetogodišnjih planova. Štaviše, ovakav model treba primeniti i u upravljanju svim drugim zaštićenim dobrima.

Zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje!

Izmenama Zakona o šumama mora se utvrditi obavezna izrada planova pošumljavanja na svim nivoima, prioritetno autohtonim vrstama. Neophodna je zakonska obaveza da se deo poljoprivrednog zemljišta izdvoji za pošumljavanje.

Pošumljavanje je posebno urgentno u Vojvodini i drugim ogoljenim delovima Srbije, pored puteva, oko izvora zagađenja, radi ublažavanja udara vetra i radi sprečavanja različitih tipova erozije.

Zahtevamo održivo šumarstvo blisko prirodi kao deo strategije borbe protiv klimatske krize. Tražimo da se gazdovanje šumama promeni na način da prioritetna funkcija šuma ne bude proizvodno-ekonomska, već da namena šuma bude zaštitna, ekološka, biološka i kulturna. Dok se ovo ne sprovede potrebna je hitna obustava komercijalne seče šuma u zaštićenim područjima i najstroža kontrola neplanske seče.

Obustavu izgradnje i reviziju štetnih projekata MHE!

Tražimo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije i brisanje svih lokacija iz prostornih planova, do preispitivanja novog katastra MHE koji mora biti stavljen na uvid javnosti i prihvaćen od strane naučne zajednice i iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite prirode, ali i društvenih nauka.

Momentalno bez izuzetka treba zabraniti izdavanje dozvola za sve MHE koje bilo kojim delom projekta ulaze u zaštićena područja, kao ona za koje se očekuje zaštita.

Potrebno je preispitati sve do sada izgrađene projekte i izdate dozvole, kazniti one koji nisu poštovali zakon i procedure, i vratiti reke u stanje u kojem su bile pre izgradnje MHE o trošku investitora.

Zahtevamo ukidanje državnih podsticaja za MHE kao načina finansiranja obnovljivih izvora energije.

I u ovom pitanju, zahtevamo da lokalno stanovništvo učestvuje u donošenju odluka za izdavanje građevinske dozvole.

Očuvanje vodnih dobara!

Zahtevamo da se primeni odredba Zakona o vodama koja se tiče vode i vodnog zemljišta kao javnog i neotuđivog dobra. Tražimo da se hitno pristupi odredjivanju granica vodnog zemljišta i da se uskladi sa sa evidencijom katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda od strane nadležnog ministarstv. Zahtevamo da se bez odlaganja sprovode uklanjanje objekata koji ugrožavaju obale, jezera, vodotokove i podzemne vode. Tražimo da se bespravno ograđivanje i privatizacija pristupa vodnim resursima oštro sankcioniše. Eksploatacija šljunka i drugih rečnih agregata mora se staviti pod kontrolu i naći na listi projekata za koje je obavezna studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Država treba da garantuje snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi. Zakon o komunalnim delatnostima treba vratiti na pređašnje stanje, tako da se vodosnabdevanjem može baviti isključivo javni sektor. Gubici u mreži vodosnabdevanja moraju se višestruko smanjiti radi štednje dragocenog resursa. Pitka voda mora biti izuzeta iz komercijalizacije i treba obustaviti dalju prodaju izvorišta za eksploataciju u korist privatnog profita.

Zahtevamo da se odmah obustavi privatizacija Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i time spreči dalje urušavanje kredibiliteta nezavisnih instituta i laboratorija od nacionalnog značaja za očuvanje prirodnih dobara. Neophodno je osloboditi naučne radnike privatnih pritisaka, kako bi mogli da deluju posvećeno i u javnom interesu.

Javna infrastruktura kanalizacije hitno se mora proširiti, a postojeća obnoviti. Zahtevamo da se postrojenja za preradu otpadnih voda grade po najsavremenijim dostupnim tehnologijama i uz punu transparentost. Poseban inspekcijski nadzor potreban je za industrijske otpadne vode, a postrojenja za preradu otpadnih voda moraju biti obavezan uslov za otvaranje fabrika svih kompanija.

Tražimo dosledno sprovodjenje međunarodnog Protokola o vodi i zdravlju.

Pored objekata hidroelektrana, zahtevamo da svi urbanistički projekti na ili u blizini vodotokova podležu odluci lokalnog stanovništva i prolaze rigorozne studije uticaja na životnu sredinu. Urbanizacija ne sme da se odvija u širim zonama vodoizvorišta, brana od poplava, niti osetljivih akavtičnih ekosistema.

Zdrave urbane sredine!

Zahtevamo da se zelenilo u urbanim sredinama proširi, da se ukupno poveća broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem. Potrebno je da se slobodne površine koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u namenu zelene površine i tako obezbede i za buduće generacije. Zahtevamo da se izbor biljnih vrsta za sadnju u surovim gradskim uslovima vodi osobinama otpornosti i štedljivosti, a da se gde god je moguće zasade ili obnove drvoredi.

Tražimo da se u urbanom planiranju primenjuju načela održivosti, nasuprot trenutnom investitorskom urbanizmu.

Tražimo povećanje broja javnih česmi i toaleta zarad održavanja javnog zdravlja i higijene.

Zahtevamo da se javna saobraćajna infrastruktura uskladi sa potrebama mobilnosti i zaštite životne sredine, što znači smanjenje automobilskog i stimulisanje saobraćaja sa najvećim kapacitetom za prevoz putnika a najmanjim otiskom na životnu sredinu. Neophodno je ulaganje u izdvojenu pešačko-biciklističku infrastrukturu i uvođenje sistema javnih bicikala.

Tražimo da se javni prevoz vrati iz ruku privatnika i postane slobodan, održiv i efikasan.

Odgovorno upravljanje otpadom!

Tražimo da se donese nova Strategija upravljanja otpadom za period 2020-2025. koja će sadržati sveobuhvatnu analizu postojećeg stanja i ispunjenosti ciljeva iz prethodne strategije, kao i jasan, realističan i sveobuhvatan plan za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Neophodno je da se smanji količina otpada koji se deponuje na divljim, ali i na legalnim deponijama, a da se poveća procenat ponovnog iskorišćavanja otpada i reciklaže. Tražimo uspostavljanje delotvornog sistema proširene odgovornosti proizvođača za sve vrste otpada, i u okviru njega uvođenje depozitnog sistema za ambalažu od napitaka.

Uz izgradnju alternativa, tražimo da se Zakon o komunalnim delatnostima u delu kazni za nepropisno odlaganje, odnosno bacanje i spaljivanje otpada mimo za to ovlašćenih postrojenja dosledno sprovodi a da se te kaznene mere dodatno pooštre.

Potrebno je da se razviju nacionalni standardi za sakupljanje farmaceutskog otpada (opasnog i neopasnog), kako bi se odredila precizna rešenja koja odgovaraju realnim potrebama Srbije.

Pronaći i održivo, sistemsko rešenje za upravljanje i zbrinjavanje animalnog otpada, ambalažnog otpada od pesticida, medicinskog i drugog opasnog i neopasnog otpada koji sada završava na deponijama i direktno ugrožava zdravlje svih građaki i građana.

Da dišemo čist vazduh!

Prvenstveno, tražimo da izrada plana kvaliteta vazduha bude transparentna u celom procesu, uključujući stručnu i širu, zainteresovanu javnost, kako bi se što brže rešio ovaj gorući problem koji ima većina lokalnih samouprava u Srbiji.

Potrebno je obezbediti pravovremene alarme i zdravstvene savete za sve građanke i građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje. Zahtevamo zaštitu osetljivih kategorija stanovništva, mladih i dece kroz privremeno zatvaranje institucija u kojima borave u danima ekstremnog zagađenja.

Nužno je odustati od svih štetnih projekata, koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje novih termoelektrana. Ne želimo negativne uticaje zidanja megalomanskih građevina koje sprečavaju provetravanje gradova i uništavanje zelenila koje filtrira deo zagađenja. Ne dozvoliti izgradnju spalionica koje ne ispunjavaju kriterijume najbolje dostupne tehnike i zabraniti spaljivanje reciklabilnog i nesortiranog otpada.

Kao cilj moramo postaviti prestanak korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja, kao i razvoj obnovljivih izvora energije. Zahtevamo bolju kontrolu industrijskih zagađivača i insistiranje na najsavremenijim i najboljim tehnologijama za smanjenje emisija zagađujućih materija, bez izuzetka.

Energiju dobru za sve!

Zahtevamo izradu i usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana koji će propisati promene u energetici u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva; da se emiteri štetnih gasova kazne i efektivno smanje emisije, da se subvencije za prelazak na održivu proizvodnju i potrošnju energije zaista koriste za razvoj obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i unapređenje infrastrukture, a ne za male hidoelektrane.

Hitno je potrebno odlučno krenuti u tranziciju na obnovljive izvore energije, uz posebnu podršku građanskoj energiji, prozjumerima i energetskim zadrugama. Reformisati sistem podsticaja za obnovljive izvore energije tako da on održava ovu politiku.

Tražimo urgentno smanjenje zagađenja iz individualnih ložišta, kroz standardizaciju uređaja za loženje, standardizaciju dostupnih goriva koja odlaze u prodaju, edukaciju stanovništva o korišćenju ekoloških goriva, ali i podršku najsiromašnijim kao odlučnu borbu protiv energetskog siromaštva. Zahtevamo kreiranje fonda za zamenu grejnih uređaja građana kako teret mera ne

bi pao na već osiromašene građane, ali i radi stimulisanje poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.

Zahtevamo da svi projekti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora prođu višestruku procenu ekološke održivosti. Osim za hidroelektrane i vetroparkove, ovo se posebno odnosi na proizvodnju biomase koja je održiva samo ukoliko se koriste postojeći lokalni otpadni materijali u poljoprivredi i nuspordukti drvne industrije.

Potrebno je obezbediti sredstva za unapređenje energetske efikasnosti javnih i privatnih objekata. Raspodela sredstava mora biti socijalno osetljiva tako da građani i građanke koji su ugroženi energetskim siromaštvom budu prioritet. Ovakvim merama bi se smanjila i potrošnja energije i socijalne razlike.

Rad termoelektrana do gašenja držati pod kontrolom, a to znači da se svi gasovi iz termoelektrana dovedu u granice normale zaštitom najnovijim elektrofilterima od PM čestica, zaštitom od oksida sumpora odsumporavanjem i zaštitom od oksida azota denitrifikacijom.

Urediti pepelišta, njihovo odlaganje i obavezne sanacije i iskorišćenje tog pepela kako ne bi morali dalje da odlažemo i ugrožavamo zdravlje okolnog stanovništva.

Sveobuhvatni održivi razvoj!

Tražimo da se javne politike okrenu udruženom i hitnom intersektorskom radu na izgradnji društvenog i ekonomskog sistema zasnovanog na principima održivosti – jednakosti, zaštite prirode i zaštite životne sredine.

Srbiji je neophodna Strategija održivog razvoja koja će se osloniti na ciljeve Agende 2030. Koji će se primeniti na nacionalnom, lokalnom i regionalnom nivou.

Potrebno je revidirati postojeće i zaustaviti nove koncesije za vodne resurse, mineralna i rudna bogatstva kojima se rasprodaju prirodna dobra. Ova dobra pripadaju svim građanima Srbije, a daju se za minimalnu nadoknadu koja nije dovoljna da ni da sanira ekološku štetu koju ovakvi projekti prave. Ne ulaziti u nove megalomanske rudarske i druge poduhvate bez sveobuhvatne socio – ekonomske analize postojećeg stanja i alternativnih scenarija održivog razvoja, niti ih razvijati bez informisanja i pristanka od strane lokalne zajednice.

Održivi razvoj mora da uključi privredu i poljoprivredu, posebno ruralni razvoj. Tražimo da se izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i pratećim godišnjim programima, znatno više podstiču mere kontrole kvaliteta zemljišta, mere podizanja zaštitnih pojaseva, a smanji intenzivna monokulturna proizvodnja. Neophodno je da se značajno povećaju iznosi za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja za organsku i tradicionalnu poljoprivredu, adaptaciju na klimatske promene, dobrobit životinja, promociju zdrave hrane. Potrebno je povećati organsku proizvodnju, sa posebnim osvrtom na ekološku proizvodnju u

zaštićenim područjima, čemu bi konkretno doprinela posebna jedinstvena otkupna stanica za plasiranje proizvoda.

Za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja neophodno je zastupanje interesa ugroženih i/ili marginalizovanih grupa, te svih onih koji su iz bilo kojih razloga onemogućeni/e da razviju svoje pune potencijale usled porekla, socio-ekonomskog statusa, opredeljenja, orijentacije, načina i/ili stila života. Uspostaviti delotvorni i transparentni pravni i normativni okvir za integraciju rodne perspektive u sve politike, programe i budžete vezano za klimatske promene i zaštitu životne sredine. To uključuje praksu i kapacitete za izradu rodne analize koja je integralni deo svakog plana, uključujući planove za vanredne situacije.

Verujemo da do istinski održivog razvoja ne može doći u autokratskom društvu, bez iskorenjivanja nasilja, diskriminacije, represije, rasizma i isključivanja društvenih grupa. Pred zdravljem smo svi jednaki, svi imaju pravo na zdravu životnu sredinu!

Objedinjeni zahtevi organizacija i inicijativa:

Organizacije/inicijative koje su poslale doprinos:

1. Odbranimo reke Stare planine
2. Inicjativa Pravo na vodu
3. Organizacija za političku ekologiju Polekol
4. Trash Hero Serbia
5. Neformalna organizacija Borani protiv dima
6. UG GAIA PEK
7. Odbranimo reku Pek
8. Eko-etno udruženje “Čuvari”
9. Green Loop
10. Eko-etno udruženje “Čuvari”
11. Udruženje žena Zurali Romnji (jaka žena)
12. Zaštita Lužničke rukotvorine – Ž.E.C.”
13. Udruženje “Bobica”
14. Kampanja za održiv i slobodan javni prevoz
15. Drustvo za zastitu zivotne sredine Stara planina
16. Petkom za budućnost
17. NVO Vrnjacka banja
18. Zajedničko
19. EKOlubarska bitka
20. Udruženje “Moj grad moja ulica”, Beograd —
21. Centar E8/portal ZOOMER
22. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
23. Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
24. Bitka za Vlasinu
25. Udruženje ,,Zeleni most”
26. Organizacija “Svest O važnosti atmosfere SOVA” Požarevac
27. Organizacija “MLAVA odbrana reke Mlave” Petrovac na Mlavi;
28. Udruženje građana “RUPSKA REKA” iz Grdelice
29. Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA
30. iRevolucija
31. Pokret Tvrđava
32. Inženjeri zaštite životne sredine
33. Pančevo nije rupa
34. Združene inicijative i pokreti
35. Kreativni aktiv novih vanatura (KANA)
36. Crveni bedževi
37. Inicijativa za čist vazduh
38. Ekološki pokret Kosjerić
39. POKRET INICIJATIVA KRUŠEVAC ZA GRAD I SELO
40. UG Lokalna alternativa
41. Eko straža
42. Podrinjski antikorupcijski tim i NE DAMO JADAR
43. NEA(Nacionalna ekološka asocijacija)
44. Studentski parlament Šumarskog fakulteta / Omladinska mreža Srbije / Udruženje studenata Šumarskog fakulteta
45. UG Kotež