Nije pitanje da li će do novih velikih polava, toplotnih talasa, požara, rušilačkih oluja ili drugih katastrofa doći, već šta mi činimo da se spremimo za posledice elementarnih nepogoda? Uz zalaganje za pravednu energetsku tranziciju i hitan prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, moramo ulagati u službe koje mogu zaštititi ugroženo stanovništvo i odgovoriti izazovima nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena.

Belgiju i Nemačku trenutno pogađaju katastrofalne poplave, u kojima je, prema do sada dostupnim podacima, 188 ljudi izgubilo život, a preko hiljadu se vodi kao nestalo. Poplave su zahvatile i delove Austrije i Italije. Slični klimatski uslovi zadesili su Srbiju 2014. godine kada su velike poplave odnele više od 30 ljudskih života i napravile ogromnu materijalnu štetu. Zbog nespremnosti i sramnog ponašanja vlasti, ostavile su mnogo gori trag nego što je to moralo da se desi. Da li smo 7 godina kasnije spremniji da se izborimo sa prirodnim katastrofama koje nam prete kao posledica promene klime?

Stručnjaci upozoravaju da porast globalne temperature za jedan stepen omogućava da atmosfera primi sedam odsto vodene pare više, a vodena para je osnovno gorivo za učestalije katastrofalne vremenske nepogode. Meteorolog Slobodan Sovilj je za N1 izjavio da je “vrlo verovatno” da će se situacija kao što je u Nemačkoj i zemljama Beneluksa događati u Evropi svake dve-tri godine, ali u različitim delovima kontinenta.

Nevreme i padavine su u Srbiji za sada napravile velike probleme i poplave u Apatinu i u Petrovcu na Mlavi gde je proglašena vanredna situacija. Na autoputu Niš – Pirot bujice su izazvale velike probleme i zastoj u saobraćaju. U Beogradu, i bez stogodišnjih kiša i nabujalih reka, nakon svakih malo jačih padavina vidimo poplave na ulicama, zastoj u saobraćaju i kontejnere koji plutaju, a nakon višednevnih padavina, postaje jasno koliko je kišna kanalizaciona infrastruktura neadekvatna. Ovo najbolje osećaju naši sugrađani koji žive u naseljima na levoj obali Dunava. Posle većih kiša kanali u naseljima se izlivaju, a kako nema ni adekvatne kanalizacije, voda koja plavi kuće i imanja je prepuna fekalija i opasnih materija.

Preko vikenda nevreme je zahvatilo opštinu Apatin, o čemu pišu naši saborci iz Građanskog fronta, Bez strara Apatin, na linku. 

S druge strane, zbog opasnosti od požara koji nekontrolisano divlja na Crnom vrhu, na teritoriji opštine Priboj juče je takođe proglašena vanredna situacija. Požar koji je zahvatio čamovu šumu i nisko rastinje gori već nekoliko dana i zahvatio je površinu od skoro 200 hektara. 

Pokret Ne davimo Beograd smatra da nam je neophodan odlučan odgovor na elementarne nepogode koje dolaze u narednim decenijama. Pored zalaganja za pravednu energetsku tranziciju i hitan prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, moramo ulagati u službe koje mogu zaštititi ugroženo stanvništvo i odgovoriti izazovima velikih požara, dugoročnih suša, poplava, klizišta i drugih nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena. Velika sredstva koja se ulažu u nabavku vojne opreme, koja je uz to često zastarela, trebalo bi preusmeriti u stvaranje drugačije vrste armije čiji neprijatelj su elementarne nepogode i posledice koje za sobom ostavljaju.  

Pročitaj i ovo:

Grupa za zdravstvo ZLF: Reakcija na smrt dva pacijenta u Čačku

Urušavanje zdravstva nije tek apstraktan, politički koncept. To je proces koji se direktno odslikava na život i nepotrebnu smrt svih nas. Ono što se dešava u bolnici u Čačku nije tek događaj izolovan od sistema koji je SNS postavio - sistema krađe, postavljanja podobnih, partijski lojalnih direktora i urušavanja javnog zdravstva zarad jačanja interesa privatnog kapitala.