Nije pitanje da li će do novih velikih polava, toplotnih talasa, požara, rušilačkih oluja ili drugih katastrofa doći, već šta mi činimo da se spremimo za posledice elementarnih nepogoda? Uz zalaganje za pravednu energetsku tranziciju i hitan prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, moramo ulagati u službe koje mogu zaštititi ugroženo stanovništvo i odgovoriti izazovima nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena.

Belgiju i Nemačku trenutno pogađaju katastrofalne poplave, u kojima je, prema do sada dostupnim podacima, 188 ljudi izgubilo život, a preko hiljadu se vodi kao nestalo. Poplave su zahvatile i delove Austrije i Italije. Slični klimatski uslovi zadesili su Srbiju 2014. godine kada su velike poplave odnele više od 30 ljudskih života i napravile ogromnu materijalnu štetu. Zbog nespremnosti i sramnog ponašanja vlasti, ostavile su mnogo gori trag nego što je to moralo da se desi. Da li smo 7 godina kasnije spremniji da se izborimo sa prirodnim katastrofama koje nam prete kao posledica promene klime?

Stručnjaci upozoravaju da porast globalne temperature za jedan stepen omogućava da atmosfera primi sedam odsto vodene pare više, a vodena para je osnovno gorivo za učestalije katastrofalne vremenske nepogode. Meteorolog Slobodan Sovilj je za N1 izjavio da je “vrlo verovatno” da će se situacija kao što je u Nemačkoj i zemljama Beneluksa događati u Evropi svake dve-tri godine, ali u različitim delovima kontinenta.

Nevreme i padavine su u Srbiji za sada napravile velike probleme i poplave u Apatinu i u Petrovcu na Mlavi gde je proglašena vanredna situacija. Na autoputu Niš – Pirot bujice su izazvale velike probleme i zastoj u saobraćaju. U Beogradu, i bez stogodišnjih kiša i nabujalih reka, nakon svakih malo jačih padavina vidimo poplave na ulicama, zastoj u saobraćaju i kontejnere koji plutaju, a nakon višednevnih padavina, postaje jasno koliko je kišna kanalizaciona infrastruktura neadekvatna. Ovo najbolje osećaju naši sugrađani koji žive u naseljima na levoj obali Dunava. Posle većih kiša kanali u naseljima se izlivaju, a kako nema ni adekvatne kanalizacije, voda koja plavi kuće i imanja je prepuna fekalija i opasnih materija.

Preko vikenda nevreme je zahvatilo opštinu Apatin, o čemu pišu naši saborci iz Građanskog fronta, Bez strara Apatin, na linku. 

S druge strane, zbog opasnosti od požara koji nekontrolisano divlja na Crnom vrhu, na teritoriji opštine Priboj juče je takođe proglašena vanredna situacija. Požar koji je zahvatio čamovu šumu i nisko rastinje gori već nekoliko dana i zahvatio je površinu od skoro 200 hektara. 

Pokret Ne davimo Beograd smatra da nam je neophodan odlučan odgovor na elementarne nepogode koje dolaze u narednim decenijama. Pored zalaganja za pravednu energetsku tranziciju i hitan prelazak sa fosilnih na održive izvore energije, moramo ulagati u službe koje mogu zaštititi ugroženo stanvništvo i odgovoriti izazovima velikih požara, dugoročnih suša, poplava, klizišta i drugih nepogoda koje dolaze kao posledica klimatskih promena. Velika sredstva koja se ulažu u nabavku vojne opreme, koja je uz to često zastarela, trebalo bi preusmeriti u stvaranje drugačije vrste armije čiji neprijatelj su elementarne nepogode i posledice koje za sobom ostavljaju.  

Pročitaj i ovo:

I bez istrage o smrti radnika, EPS već “zna” da nije od toplote

Pokret Ne davimo Beograd obavestio je juče javnost da je u RB Kolubara, na svom radnom mestu, preminuo radnik koji je radio na polju D. Kako je juče bio jedan od najtoplijih dana u toku leta, sa temperaturama koje dostižu i 39 stepeni Celzijusa, zahtevali smo detaljnu istragu okolnosti koje su dovele do smrti pedesetogodišnjeg radnika sumnjajući upravo da se radi o posledicama kontinuiranog izlaganja visokim temperaturama.

Poginuo radnik Kolubare na kopu: Ne davimo Beograd zahteva da država zaštiti radnike na visokim temperaturama

Samo dve nedelje nakon što smo upozorili javnost na enormno teške uslove u kojima rade radnici na otvorenom pri visokim temperaturama, desila se tragična smrt radnika RB Kolubara na polju D. Iza sebe je ostavio ženu i dvoje dece. Ovim putem izjavljujemo saučešće porodici i zahtevamo detaljnu istragu okolnosti koje su dovele do smrti pedesetogodišnjeg radnika. Pokret Ne davimo Beograd zahteva da Ministarstvo rada na delu pokaže da će obezbediti da se poslodavci pridržavaju Smernica za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama Vlade Srbije iz 2007. godine.

Ne davimo Beograd u Loznici: Podrška lokalnim udruženjima protiv izgradnje rudnika Rio Tinta

Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović i Radomir Lazović, zajedno sa Nebojšom Zelenovićem iz Zajedno za Srbiju, pridružiće se u četvrtak 29. jula, u 9 časova, građanima i lokalnim udruženjima ispred skupštine grada Loznica, gde je planiran protest protiv izmena urbanističkih planova kojima se omogućava realizacija projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit. Na dnevnom redu skupštine grada Loznica, koja u četvrtak počinje u 10 časova, naći će se izmene Prostornog plana grada Loznice, kojima se ovaj plan višeg ranga, protivzakonito usaglašava sa prethodno donetim Prostornim planom područja posebne namene za projekat "Jadar".