Na zvaničnoj internet stranici Grada Beograda stoji vest „Određenje akustične zone Beograda“ u kojoj se dalje navodi:

Skupština grada usvojila je Odluku o određivanju akustičnih zona u Beogradu. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić podsetio da je usvojen novi zakon o buci koji će, prema njegovim rečima, staviti tačku na taj problem na teritoriji Beograda.

I tek tako, usvojili smo odluku i stavili tačku na problem. Sad je sve rešeno, opustite se i uživajte. Vrlo dobro poznat modus operandi naprednjačke vlasti koja trenutno upravlja gradom.

Dok se problem buke uzrokovane neregulisanim saobraćajem, nekotrolisanom „muzikom” iz ugostiteljskih objekata, enormnim brojem gradilišta koja rade danju i noću utrostručio u proteklih nekoliko godina i kada život u gradu postaje bukvalno nepodnošljiv, između ostalog I zbog problema prekomerne buke, naše gradsko rukovodstvo nas uverava da je doneta odluka i da je problem rešen.

Međutim, šta je sa već postojećim odlukama koje se godinama nisu primenjivale? Šta se tako sada krucijalno promenilo pa je problem „rešen”? Odgovor je jednostavan, ništa.

Pravosudni sistem i njegov deo, prekršajni sud su ostali isti, spori i neučinkoviti. Dalje, komunalni milicajac sada ima ovlašćenja ekološkog inspektora koja se nisu sprovodila, dakle delegiranje ovlašćenja radi nekakvog privida da se tobože nešto radi. Paktično, prosipanje iz šupljeg u prazno.

Dakle, propisi su postojali i ranije, ali se nisu sprovodili, zbog loše organizacije, nekompetentnosti ljudi koji se ovim problemom bave, ali pre svega zbog nedostatka političke volje i jasne strategije, koja bi dovela do rešenja ovog, previše ozbiljnog, poblema.

Treba podsetiti da neki gradovi u Srbiji već imaju zoniranje kada je buka u pitanju, ali je očigledno da problem buke nisu rešili, odnosno problem je mnogo kompleksniji i zahteva sinergiju nekoliko gradskih i republičkih organa, koji imaju zajednički cilj i, pre svega, zajednički plan.

Takođe, treba podsetiti da novi Zakon o zaštiti od buke predviđa da će se takozvane „Strateške karte buke“ za aglomeracije, za glavne puteve, za glavne železničke pruge i za glavne aerodrome, izraditi i usvojiti najkasnije do 30. juna 2024. godine i revidirati najkasnije do 30. juna 2027. godine.

Citirani član zakona jasno pokazuje da je plan trenutne vlasti da se narednih nekoliko godina bavimo kartama, zoniranjem, izradom podzakonskih akata, kupovinom nekakve opreme dok će izvori buke nastaviti da nesmetano „rastu“ i ugrožavaju normalan život građana. Onda će nas stvarnost ponovo dovesti u situaciju da je navodni trud bio uzaludan i da karte i zone ne odražavaju pravo stanje na terenu i da moramo da ih menjamo, donosimo novi zakon, podzakonske akte i sve ponovo ukrug.

Poptuno je jasno da trenutna gradska vlast nema volju niti ima znanje i sposobnost da ovaj problem reši, jer uslovi za rešenje postoje već godinama, ali se ovlašćenja i propisi ne sprovode i ne primenjuju.

Usvajanje odluke o akustičnim zonama grada samo je još jedno mazanje očiju pred aprilske izbore kako bi se građani doveli u zabludu i pomislili da se nešto navodno radi.

U stvari, ovde se radi o „mazanju ušiju“ jer će nam, ukoliko ne promenimo nesposobnu ekipu na vlasti uskoro biti potrebne slušalice za izlazak napolje, samo što tom prilikom nećemo slušati muziku, već će slušalice služiti za redukciju buke.

Predrag Diković, koordinator Tima za borbu protiv buke

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).