O privatizaciji Telekoma i radu Elektroprivrede Srbije (EPS) treba odlučivati tek posle smene režima, jer su oni odgovorni za loše poslovanje ovih preduzeća, izjavila je za portal Danasa aktivistkinja Inicijative Ne davimo Beograd Natalija Stojmenović, odgovarajući na pitanja građana sa Tvitera.

„Loše poslovanje ovih kompanija jeste uzrokovano time što one služe postojećem režimu za održavanje na vlasti. Ovde vidimo tipično partijsko zapošljavanje, veliku korupciju i loš menadžment“, rekla je Stojmenović.

Prema njenim rečima, tek kada se vidi kako kompanije funkcionišu sa stručnim i kompetentnim menadžmentom, može se dalje odlučivati o načinu funkcionisanja EPS-a i Telekoma.

„Tri najznačajnija ekološka problema u Beogradu koja bih izdvojila su zagađenje vazduha, Vinča i Makiško polje“, navela je Stojmenović.

To je obrazložila nalazima da je vezduh u Beogradu tokom cele godine opasan po život, dok sa druge strane zbog izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Makiškom polju građani prestonice mogu ostati bez kvalitetnog izvora pijaće vode.

Stojmenović je dodala i da projekat koji trenutno sprovodi spalionica smeća u Vinči preti da postane najveća ekološka katastrofa u ovom delu Evrope.

Odgovore na pitanja o značaju individualnih ložišta za aerozagađenje, ekološkim problemima zbog Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu, ali i mišljenje o reakciji javnosti povodom planova gradnje u Makišu, potražite na zvaničnoj Instagram stranici Danasa – @danas.rs.

Originalni naslov: Stojmenović: O Telekomu i EPS-u odlučivati kad se smeni režim (VIDEO)

Izvor: https://www.danas.rs/drustvo/stojmenovic-o-telekomu-i-eps-u-odlucivati-kad-se-smeni-rezim-video/

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).