O privatizaciji Telekoma i radu Elektroprivrede Srbije (EPS) treba odlučivati tek posle smene režima, jer su oni odgovorni za loše poslovanje ovih preduzeća, izjavila je za portal Danasa aktivistkinja Inicijative Ne davimo Beograd Natalija Stojmenović, odgovarajući na pitanja građana sa Tvitera.

„Loše poslovanje ovih kompanija jeste uzrokovano time što one služe postojećem režimu za održavanje na vlasti. Ovde vidimo tipično partijsko zapošljavanje, veliku korupciju i loš menadžment“, rekla je Stojmenović.

Prema njenim rečima, tek kada se vidi kako kompanije funkcionišu sa stručnim i kompetentnim menadžmentom, može se dalje odlučivati o načinu funkcionisanja EPS-a i Telekoma.

„Tri najznačajnija ekološka problema u Beogradu koja bih izdvojila su zagađenje vazduha, Vinča i Makiško polje“, navela je Stojmenović.

To je obrazložila nalazima da je vezduh u Beogradu tokom cele godine opasan po život, dok sa druge strane zbog izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Makiškom polju građani prestonice mogu ostati bez kvalitetnog izvora pijaće vode.

Stojmenović je dodala i da projekat koji trenutno sprovodi spalionica smeća u Vinči preti da postane najveća ekološka katastrofa u ovom delu Evrope.

Odgovore na pitanja o značaju individualnih ložišta za aerozagađenje, ekološkim problemima zbog Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu, ali i mišljenje o reakciji javnosti povodom planova gradnje u Makišu, potražite na zvaničnoj Instagram stranici Danasa – @danas.rs.

Originalni naslov: Stojmenović: O Telekomu i EPS-u odlučivati kad se smeni režim (VIDEO)

Izvor: https://www.danas.rs/drustvo/stojmenovic-o-telekomu-i-eps-u-odlucivati-kad-se-smeni-rezim-video/

Pročitaj i ovo:

Poslednja zelena oaza Beograda

Na opštini Palilula nalazi se Milićevo brdo na kome je poslednjih godina u toku rapidna divlja gradnja privatnih vila, neosnovana konverzija zemljišta i prodaja poljoprivrednog zemljišta po ceni gradsko građevinskog.

Biljana Đorđević: Nije bilo greške na listama, postupili smo po zakonu

Biljana Đorđević, povodom odbijanja lista, kaže da nije jasno kako su neki "obični građani" imali uvid u zaštićene lične podatke, a navodi da su svi kandidati na listama (koji su uslovno rečeni sporni u prigovoru) bili u biračkom spisku u trenutku kad su liste podnete, što je uslov da se kandiduju na izborima po Zakonu o lokalnim izborima.