Natalija Stojmenović, poslanica Zeleno levog fronta, kaže za Danas da nas Ćacilend ne košta samo saobraćajnog kolapsa, živaca i vremena, već i konkretnog novca.
„Građani Beograda danima finansiraju šatore, bine, ozvučenje, policijsku zaštitu, grejanje, ishranu, nameštaj, prevoz i organizaciju stranačkog kampa ispred Narodne skupštine — dok se istovremeno studentima prebacuje što brane javni interes“, kaže sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima čak i da im se ne plaćaju dnevnice, troškovi organizacije ovakvog vašara koji traje od četvrtka uveče i u najnežnijim procenama idu do suma od nekoliko stotina hiljada eura.
„U rangu sedam dana jedne bolnice, na primer. Sedam dana angažmana jednog Ćacija izjednačuje se, pa čak i premašuje sedam dana rada medicinske sestre? Nigde u budžetskim stavkama ne piše “Ćacilend”, ali je svi skupa plaćamo. Vučić više ne traži poverenje građana – on ga subvencioniše“, ocenjuje Stojmenović.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
