Шта ћемо са амброзијом?

2018-12-09T20:32:44+00:0009. 12. 2018.|

Амброзија је једна од најопаснијих биљака на свету по здравље људи у смислу алергијских реакција које изазива.

По неким истраживањима, чак око 15 посто грађана је угрожено овом алергијом која се може развити било када у животном веку човека. Чак до 75% сви алергијских реакција на полен код људи изазвано је овом биљком. Њено ширење се контролише и прати, а сузбија се различитим методама, од чупања и кошења до хемијског третмана на пољима на којима заузима веће површине. Додатно, амброзија изазива огромне штете у пољопривреди које се мере стотинама милиона евра.

Они који пате од ове алергије, цветање амброзије описују као изузетно непријатан период у коме не могу да дишу и нормално спавају, у коме су црвенило очију и слузокоже, као и кијање и свраб присутни недељама. Савети лекара обухватају избегавање излагања полену, често прање косе у којој се он може задржати, мењање одеће, неотварање прозора и слично, али и обилно узимање лекова који ублажавају симптоме, уз додатни проблем навикавање организма на постојеће лекове.

За уклањање амброзије са јавних површина надлежно је ЈKП Зеленило које доста добро обавља свој део посла, али оно где лежи највећи проблем јесу неодржавани приватни поседи и запуштене грађевинске парцеле, појасеви поред путева и сличне површине које нису у надлежности овог јавног предузећа. По пријави, ЈKП Зеленило може наложити приватним власницима да уколне амброзију, али ти процеси углавном трају предуго, и упркос и доброј вољи грађана, заврше се након што су биљке пустиле полен.

Град Београд сузбијање амброзије са неуређених јавних површина врши по претходно донетом програму који често касни, па је тако најновији за 2018. годину донету у јуну. У тексту овог програма, мапирање површина под амброзијом је парадоксално најављено да почне у априлу, два месеца пре његовог доношења. Ово за резултат има кашњење и то да је, као прошле године сузбијање урађено тек у октобру, доста након сезоне цветања амброзије која не само да је наштетила здрављу људи, него је полен проширио и подручја под овом биљком.

Решавање проблема амброзије морало би зато бити, пре свега, паметно и одрживо планирање које град очито признаје да не може да изврши када програм за целу годину доноси у њеном шестом месецу, затим привремена намена за запуштене површине које би од њих направиле паркове, урбане баште, травњаке или на њима омогућила садњу биљних врста које доприносе квалитету ваздуха, затим оштрију казнену политику према приватним власницима који не одржавају своје парцеле. Такође, постоје и иновације на пољу уништавања амброзије физичким контактом. Изум уређаја који регулацијом фреквенције и струје уништава амброзију у корену, а њено семе чини стерилним, дакле еколошким путем, без хемије и пестицида добио је бројне награде на сајмовина иновација широм света, а проналазач долази из наше земље. Овај уређај још увек није у широј примени.

Ипак, грађани који пате од алергије на амброзију, док чекају да град примени свој „back to the future“ програм или да се усвоје и примене неке нове методе, немају боље решење него да се сами организују и да у свом окружењу униште амброзију на време. Средином или крајем августа биће већ касно.

Аутор: Радомир Лазовић

Извор: Данас, 27. јул 2018. године

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд