Šta bi novi zakon o obnovljivim izvorima energije mogao da unapredi?

25. 01. 2021.|

Izrada novog zakona o obnovljivim izvorima energije velika je šansa za Srbiju da reši problem ogromnih gubitaka feed in tarifa, da prestane da subvencioniše MHE i raskine ugovor sa štetnim projektima koji koriste subvencije za obnovljivu energiju, a ne donose suštinsku ekološku i finansijsku održivost, poput spalionice u Vinči.

Ministarstvo energetike i rudarstva je nedavno pozvalo građane i građanke da dostave pisane predloge i sugestije u vezi Polaznih osnova za novi Zakon o obnovljivim izvorima energije.

Ciljevi novog zakona su između ostalog da ponudi šemu podsticaja koja je u skladu sa evropskim dokumentom Smernice za državne subvencije za energetiku i životnu sredinu.

Dosadašnja shema podsticaja koja se zasniva na garantovanom otkupu električne energije, po podsticajnoj ceni, nije održiva ni sa ekološkog, ni sa ekonomskog stanovišta, jer postaje sve veće finansijsko opterećenje za građane i privredu.

Naime, nedavno je Ministarstvo najavilo petostruko povećanje naknade koju potrošači plaćaju za obnovljive izvore energije.

Ova kontroverzna odluka ipak ne čudi ako obratimo pažnju na prihode i rashode na osnovu dosadašnjih podsticaja.

Podaci koje je objavila Agencija za energetiku pokazuju da je u 2019. sektor Elektroprivrede Srbije prihodovao oko 59 miliona eura dok je za iste podsticaje isplaćeno skoro dvostruko više novca, tačnije približno 106,7 miliona eura.

Otvaranje novih vetroparkova tokom 2019. i 2020. doprinelo je da se troškovi sadašnje sheme podsticaja dodatno uvećavaju dok su prihodi od potrošača i dalje mali.

Uvećana naknada za potrošače će se koristiti između ostalog i za finansiranje podsticaja za male hidroelektrane, čija je izgradnja izazvala niz građanskih protesta širom Srbije zbog štetnih uticaja na životnu sredinu.

Drugi problem sa važećim Zakonom o energetici vezan je za projekat javno-privatnog partnerstva izgradnje spalionice za tretman otpada u Vinči.

Ovaj projekat je dobio privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije na osnovu postojećeg zakona.

Trenutno se ova odluka preispituje pred Energetskom zajednicom s obzirom na to da se ovim podstiče neselektivno spaljivanje celokupnog otpada uključujući i delove koji se ne mogu smatrati obnovljivim na šta je Ne davimo Beograd već ukazivao.

Imperativ koji se postavlja pred zakonodavstom je da Srbija, kao i bilo koja druga zemlja, troškove koji se odnose na podsticaje za obnovljivu energiju svede na minimum i da finansira samo one tehnologije koje imaju potencijal da značajno doprinose proizvodnju energiju i koji ne uništavaju prirodu niti zagađuju vazduh.

Tehnologije koje su već godinama na tržištu, a koje su i ekološki štetne kao što su spalionice i hidroelektrane – velike ili male – ne smeju se više subvencionisati.

Pored toga posebna finansijska podrška mora biti usmerena domaćinstvama ili male kompanije koje su istovremeno i potrošači i proizvođači energije (prozjumerima) i energetskim zadrugama.

To bi značajno doprinelo proizvodnji električne energije tamo gde se ona i primarno koristi što stvara minimalne gubitke energije i povećava podršku javnosti ka energetskoj tranziciji.

Neophodno je da novi Zakon eksplicitno sadrži uslov kojim se ne mogu davati podsticaji onim projektima koji nisu usklađeni sa evropskim propisima za zaštitu životne sredine.

Kriterijumi za aukcije kojima bi se utvrdile cene podsticaja za elektrane moraju da isključuju izgradnju postrojenja u zaštićenim i osetljivim ekološkim područijima, a pored toga da svi projekti moraju da dobiju sve relevantne dozvole pre aukcije kako bi se osigurala visoka stopa realizacije projekata.

Zakon mora jasno da odredi ko će proveravati kompatabilnost sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, u kom koraku procedure je to neophodno i da jasno navede kako će zaustaviti ili zahtevati povraćaj subvencija za postrojenja koja ne ispunjavaju ove zahteve.

Novi zakon će takođe regulisati postojeće projekte i ugovore za otkup električne energije.

S obzirom na spomenute probleme mini-hidroelektrana, svi postojeći ugovori moraju biti revidirani.

Takođe treba proveriti da li su postrojenja dozvoljena i izgrađena u skladu sa srpskim zakonodavstvom.

Oni ugovori koji ove uslove ne ispunjavaju moraju biti poništeni.

Ukoliko Srbija pri izradi novog zakona ispoštuje ove mere onda ima mogućnost da razvije sistem podsticaja koji troškove svodi na minimum i da dobije poverenje javnosti za nastupajuću energetsku tranziciju.

Autori: Pippa Galop i Natalija Stojmenović

Izvor: kolumna je izašla 22. januara u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.

Dobrica Veselinović, panker koji voli da popravlja Beograd

U novom izdanju podcast-a „Život na srpskom”, Dobrica Veselinović daje odgovore na neka važna i neka manje važna pitanja: 1) kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je "naš grad"; 2) odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; 3) otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd; 4) o spomeniku Stefanu Nemanji, ali i o panku; 5) o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru; 6) o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu; 7) o bajkama i "komadiću koji nedostaje" i još mnogo toga...

Go to Top