Izborna lista “Srbija protiv nasilja” pisala je evropskim institucijama i zatražila od njih da ne priznaju rezultate parlamentarnih, pokrajinskih, a posebno lokalnih izbora u Srbiji, dok se ne završi potpuna međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima.

U pismu se navodi da „Srbija protiv nasilja“ ne prihvata i neće prihvatiti rezultate izbora održanih 17. decembra 2023.

Od predstavnika evropskih demokratija traži se da pokrenu „punu međunarodnu istragu o izbornim nepravilnostima pod pokroviteljstvom OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije, sa posebnim akcentom na izbore za Skupštinu grada Beograda“.

Rok za podnošenje nezavisnog izveštaja treba da bude 15. februar, navodi SPN.

Traži se i osnivanje Međunarodnog verifikacionog komiteta pod okriljem Evropskog parlamenta, uz učešće sve četiri glavne političke grupe (EPP, SD, RE i Zeleni/EFA) i četiri vodeće izborne liste u Srbiji (SNS, SPN, SPS i NADA), na paritetnoj osnovi, 4+4 člana, sa nezavisnim predsedavajućim, koji će pratiti i verifikovati sprovođenje svake preporuke međunarodne istrage, kao i OEBS/ODIHR i domaćih posmatračkih misija (CRTA), i utvrdi da su ispunjeni uslovi za nove izbore.

Komisija treba da proveri sprovođenje svih preporuka tri meseca pre datuma izbora, a novi izbori za Skupštinu grada Beograda moraju da se poklope sa predstojećim redovnim lokalnim izborima, navodi „Srbija protiv nasilja“.

Pismo je upućeno predsednicima Evropskog parlamenta, Evropskog saveta, Evropske komisije, poslanicima EP, predsednicima odbora za spoljne poslove parlamenata država članica EU, visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost, koledžu komesara i predstavnicima država članica.

Pismo su potpisali lideri DS Zoran Lutovac, Ekološkog opstanka Aleksandar Jovanović Ćuta, Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, Zeleno levog fronta Biljana Đorđević i Radomir Lazović, Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, Srpskog centra Zdravko Ponoš i Zajedno Nebojša Zelenović i Biljana Stojković.

Kao primere zloupotreba uoči izbora, na dan glasanja i nakon zatvaranja birališta, SPN navodi „nedvosmislene dokaze o kupovini glasova, koji uključuju audio zapise, koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio 29. novembra 2023. godine“; Nalaze predstavnika SPN u GIK-u koji pokazuju da je „polovina lista predatih za lokalne izbore u Beogradu imala falsifikovane potpise podrške“; Pasivno ponašanje i potpuna neaktivnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), sa ogromnim disbalansom u medijskom izveštavanju o vlasti i opoziciji i konstantnim kampanjama klevetanja opozicije od strane provladinih tabloida; Ogromno medijsko prisustvo predsednika, koji nije bio kandidat na izborima, i, kako je primetila misija OEBS/ODIHR, „snažan uticaj vlade na većinu medija“; Ozbiljne optužbe o migraciji birača (registrovanje birača u mestima u kojima inače ne žive), uključujući i stanovnike susednih država, za izbore za Skupštinu grada Beograda, koje su nadležne državne institucije odbile da na odgovarajući način reše i istraže; Pritisak na radnike državnih preduzeća i primaoce socijalne pomoći da ili slikaju svoj glasački listić i ličnu kartu (što je već nezakonito) ili da daju već popunjen glasački listić i iznesu nepopunjeni sa biračkog mesta, kako bi nastavili da primaju pomoć ili im se obnovili ugovori o radu.

Evropska unija treba hitno da prekine politiku smirivanja vlasti u Srbiji i počne da koristi raspoložive alate protiv članova vladajuće stranke umešanih u izbornu prevaru, i na taj način pomogne građanima Srbije u obnavljanju vladavine prava i demokratije, navode iz SPN.

„Ako Evropska unija propusti ovu priliku da u ovom kritičnom trenutku izrazi podršku građanima Srbije koji zahtevaju demokratiju i osnovne evropske vrednosti, svakoj perspektivi za demokratsku i evropsku Srbiju kao buduću državu članicu EU biće zadat ogroman udarac“, navodi se u pismu.

Pročitaj i ovo: