Povodom navoda izveštaja BIRN-a i Amnesty International-a, koji dokazuju prisluškivanje telefona aktivista i nezakonito korišćenje špijunskog softvera protiv pojedinaca koji se bore za ljudska prava, demokratiju i zaštitu životne sredine, Zeleno-levi front zahteva hitnu i transparentnu istragu ovih optužbi, utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje svih onih koji su učestvovali u ovim nezakonitim aktivnostima.
Takođe, pozivamo nadležne institucije da se jasno ograde od ovakvih postupaka i da preduzmu konkretne korake u cilju zaštite ljudskih prava i slobode građana.
Ovaj izveštaj još jednom potvrđuje dobro poznati model vlasti SNS-a i Aleksandra Vučića – zloupotrebe tajnih službi, policije, ali i svih ostalih državnih institucija i resursa, kako bi se režim što duže održao na vlasti.
U demokratskom društvu za koje se ZLF bori, ovakve prakse predstavljaju grubo kršenje osnovnih prava na privatnost, slobodu govora i političkog delovanja. Svako prisluškivanje, praćenje ili zloupotreba tehnologije za ućutkivanje aktivista nedvosmisleno ukazuje na pokušaj gušenja kritičkog mišljenja i zastrašivanja građana, civilnog društva i opozicije.
Zeleno-levi front ostaje solidaran sa svim aktivistima, predstavnicima opozicije, sindikata, civilnim društvom i građanima, koji se suočavaju sa pritiscima i napadima zbog svog angažmana. Nećemo dozvoliti da se borba za pravednije, slobodnije i solidarnije društvo ućutka.
Pročitaj i ovo:
Biljana Đorđević: Opoziciona javnost u Srbiji ne sme se uljuljkavati, kao da je stvar već završena
"To što je ovaj režim izgubio društveni legitimitet ne znači da on nema sve mehanizme i poluge koje može na prevaru da zadrži", ističe sagovornica N1.
Nikodijević (SPS) preko dnevnog reda šalje poruku SNS i kriminalcima: Ne deli se ovako plen!
Današnje povlačenje tačke o javno-privatnom partnerstvu sa dnevnog reda sednice Skupštine grada Beograda pokazalo je kako funkcioniše vlast u glavnom gradu. Naime, kada se unutar SNS i SPS otvore sukobi oko kontrole unosnih poslova, dnevni red može da se promeni za nekoliko sati. Kada građani traže rešenja, gradska vlast ih mesecima ignoriše.
Inflacija 2,7 odsto: Šta pada, a šta i dalje raste?
Pad međugodišnje stope ukupne inflacije sa 3,5 odsto (maj) na 2,7 odsto (juni) je pre svega statistički efekat poređenja, ne signal da je ekonomija stvarno usporila poskupljenja, pa se može definisati samo kao incident. Više o ovome pročitajte u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
