Tetka iz Crvenke, meca, menzis, dobiti, procureti… Koliko nam još sinonima treba za prirodan proces poput menstruacije? Svaka žena se makar jednom našla u situaciji da krišom potražuje uložak ili tampon kao da je reč o krijumčarenju droge, a mnoge od nas se sećaju vremena kada bi nam u prodavnici u kraju pakovali uloške u papirnu kesu da ne vidi komšiluk na putu do kuće.

Iako je normalna životna činjenica kroz koju svaka žena i devojčica u reproduktivnom periodu prolazi u proseku jednom mesečno, menstruacija je u Srbiji i dalje tabu i deo prećutnog društvenog dogovora da treba da ostane privatna stvar. Menstruacija je tabu tema koja ima svoju cenu koja nije mala, jer svaka žena i devojčica na to potroši više od 2.000 evra u toku svog reproduktivnog doba.

Međutim, pored stigme koju menstruacija donosi, postoji daleko veći problem koji pogađa žene i devojčice, a to je menstrualno siromaštvo. Menstrualno siromaštvo predstavlja nemogućnost žene da sebi priušti uloške, ali ni da obezbedi higijenu jer, primera radi, u većini škola nema ni osnovnih higijenskih uslova poput sapuna.

U Srbiji nema dostupnih podataka o razmerama menstrualnog siromaštva kod nas, sem istraživanja manjeg obima koje je uradila organizacija Gender Knowledge Hub na osnovu kog je zaključeno da je cena menstrualnih proizvoda samo u 2022. godini porasla za preko 30%. To je povećanje na godišnjem nivou od skoro 2.000 dinara. Prema proračunima, svaka žena i devojčica mora da izdvoji više od 8.000 dinara godišnje za održavanje osnovne menstrualne higijene. Takva situacija znači da samohrana majka sa dve ćerke godišnje treba izdvoji skoro celu mesečnu minimalnu zaradu za ove osnovne životne potrebe. Istraživanje je pokazalo da je usled nepriuštivosti skoro polovina devojaka koje su učestvovale u istraživanju primorano da neki od proizvoda koriste duže, a četvrtina se našla u situaciji da ih pozajmi jer ih nema dovoljno.

U svetu, pa i u našem komšiluku postoje brojni primeri zemalja koje su se na lokalnom i nacionalnom nivou institucionalno uhvatile u koštac sa ovim problemom. Za smanjenje i ukidanje PDV-a na menstrualne proizvode opredelile su se mnoge zemlje, od razvijenih zapadnih zemalja poput Španije, Nemačke, Kanade i mnogih drugih, ali i zemlje Afrike i Azije poput Kenije, Ruande i Indije. Neke zemlje i gradovi su se opredelili za drugačiji pristup, a to je obezbeđivanje besplatnih menstrualnih proizvoda za sve kojima su potrebni poput Škotske, ili pristup besplatnim higijenskim proizvodima u školama, javnim ženskim toaletima i domovima zdravlja. Više primera iz sveta možete naći ovde. Ne moramo daleko ići po inspiraciju, imamo primere u našem susedstvu poput grada Rijeke koji je svim školama obezbedio besplatne menstrualne proizvode, a i gimnazija u Sremskim Karlovcima se nedavno odlučila na ovaj važan korak.
Pokret Ne davimo Beograd stoji na stanovištu da je dobar grad onaj u kome niko nije uskraćen za osnovne životne potrebe. Zbog toga smo na poslednjoj sednici Skupštine grada Beograda predložili Odluku dodele paketa za menstrualnu higijenu ženama i devojčicama u Beogradu u okviru obrazovnih ustanova i u domovima zdravlja na rubnim opštinama Beograda.

Ovakva odluka bi grad koštala koliko i skorašnja populistička odluka gradonačelnika Šapića o dodeli vaučera za sportsku opremu svoj deci, kao i zaposlenima u obrazovnim ustanovama, što je izdvajanje od skoro 2 milijarde dinara iz budžeta za socijalnu zaštitu. Sa druge strane obezbeđivanje proizvoda za menstrualnu higijenu je neosporna osnovna životna potreba svake žene i devojčice, i mera očuvanja reproduktivnog i seksualnog zdravlja u trenutku kada država naglašava populacionu politiku kao jedan od svojih ključnih prioriteta.

Ovakva odluka omogućila bi da sve devojčice, devojke i žene kojima je to najpotrebnije imaju pristup besplatnim ulošcima i tamponima i da ne moraju više nikada da biraju između održavanja higijene i ishrane. Naš predlog je da operacionalizaciju ove odluke, ukoliko ona bude usvojena, obavlja Sekretarijat za zdravstvo u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečiju zaštitu, što bi omogućilo da devojke i devojčice imaju pristup besplatnim proizvodima u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima. Dok bi žene i devojke na rubnim opštinama koje nisu obuhvaćene obrazovnim sistemom, a za koje je ova potreba najizraženija, mogle da dobiju besplatne uloške i tampone u domovima zdravlja.

Epilog ovog predloga u gradskoj skupštini nije iznenađenje. Prilikom glasanja da se predlog stavi na dnevni red, 44 odbornika i odbornica od njih 97 prisutnih je glasalo za, dok nijedan odbornik ni odbornica vladajuće koalicije nije podigao ruku za rešavanje pitanja menstrualnog siromaštva. Poražavajuće je da nijedna odbornica u vladajućoj većini nije podržala predlog, što dodatno produbljuje pitanje da li su žene u gradskoj vlasti slobodne da misle svojom glavom ili su tu samo da ispune kvotu, ali to je tema za neki drugi put.

Međutim, iz Sekretarijata za zdravstvo su zainteresovani za predlog i zajednički rad na njemu, tako da možda još uvek ima nade da žene u Beogradu krvare bez finansijskog tereta za koji se očekuje da ga samostalno i što je moguće tiše podnesu.

Ovo je samo jedna, ali važna mera brige o onima koje brinu o svima nama i to je najmanje što žene i devojčice Beograda zaslužuju. Usvajanje odluke učinilo bi da budemo korak bliže tome da Beograd bude dobar grad za žene, jer dobar grad za žene je dobar grad za sve.

Autorka je odbornica ispred pokreta Ne davimo Beograd u skupštini grada Beograda.

Tema menstrualne higijene čula se po prvi put za Skupštinskom govornicom:

Pročitaj i ovo:

Branislav Dimitrijević za NIN: Većina je u tihoj zavisnosti od vlasti

Ovaj režim ima veliku potrebu da ostavi pečat u javnom prostoru, jer je ubeđen u svoju postojanost. Režim gradi svoju perspektivu kao da će na vlasti ostati do kraja vremena. Takve deluzije o moći znače da će njihov kraj biti opasan, može da se desi da se u tom padu sunovrati čitavo društvo, jer je veliki broj ljudi zavisan od aktuelnog režima.

Lazović za Betu: Korupciju pospešuju funkcioneri SNS-a

Poslanik Ne davimo Beograd (NDMBGD) Radomir Lazović izjavio je danas da korupciju pospešuju funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS) i da nije iznenađujuće što se Srbija našla na 101. mestu globalne liste po percepciji korupcije u javnom sektoru.