Ovih dana navršava se šest godina od “Operacije šlauf”, jednog od prvih kreativnih protestnih okupljanja koji su postali prepoznatljivi znak pokreta Ne davimo Beograd. Iako ovo nije prvo javno delovanje pokreta, a za svoj dan Ne davimo Beograd izabrao je 20. oktobar Dan oslobođenja Beograda, ova akcija, smatra se rođendanom inicijative zbog korišćenja šlaufa, lopti, peškira i druge opreme za plažu što će, uz veliku žutu patku, postati standardni rekviziti Ne davimo Beograd na desetinama protesta i akcija koje je organizovao.
Performans “Operacija šlauf” odigrao se na javnoj sednici gradske skupštine na kojoj se raspravljalo o prostornom planu projekta „Beograd na vodi“, a neposredni razlog za ovakav komični pristup učešću na javnoj raspravi bilo je uporno odbijanje većine medija da izveštavaju o problemima i štetnosti projekta Beograd na vodi. Naime, brojne analize koje je objavljivala do tada neformalna grupa stručnjaka, svesno i namerno nisu dobile pažnju u medijima, a pravosudni organi su ostali nemi na sva upozorenja o kršenju zakona. Zbog toga je na ovoj sednici promenjen pristup i umesto uobičajenih saopštenja i govora, performansom je skrenuta pažnja javnosti. Traženo je da se nacrt prostornog plana poništi, i da se plansko uređenje centralne zone Beograda vrati u ponovnu plansku proceduru uz poštovanje profesionalnih standarda planiranja i primenu mehanizama zaštite javnog interesa.
Iako inicijativa Ne davimo Beograd nije uspela u svojoj prvobitnoj nameri da zaustavi i spreči otimanje Savskog amfiteatra, danas je svima jasno da je Beograd na vodi megalomanska prevara koja služi za bogaćenje ljudi bliskih vlasti, da projekat nema proklamovani nacionalni značaj, već je crna rupa na mapi našeg grada. Nakon fantomskog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici koji su vodili seriji prvih masovnih protesta za vreme Vučićeve vladavine, kao i ogromnih napora da se ovaj slučaj zataška, u široj javnosti je po prvi put u potpunosti demaskiran kriminalni karakter naprednjačkog režima.
Nakon šest godina borbe za javni interes, iza pokreta Ne davimo Beograd je nebrojeno akcija, kampanja, protesta, prijava, tužbi, javnih rasprava, razgovora, analiza i okupljanja građana i građanki. Branili smo parkove, šume i reke od otimanja. Ukazivali na korupciju i kršenja zakona. Protestovali smo svaki put protiv nepravde, sprečavali iseljenja, pomagali gladnim sugrađanima, nosili pomoć ugroženima. Zbog svega ovoga godinama smo na meti režimskih tabloida, sudskih procesa, prisluškivanja i praćenja. Iza nas je šest godina borbe svim sredstvima za naš grad i dobro svih naših građana.
Ne davimo Beograd je na nedavno održanoj Skupštini pokreta predstavio plan za oslobođenje Beograda iz kandži kriminalne naprednjačke ekipe i pozvao građane i građanke da se pridruže borbi da naš grad postane dobar grad za sve.
Čiji grad?
Pročitaj i ovo:
Veliki intervju Biljane Đorđević za portal Monitor
Vučić je bolje od Miloševića čitao globalni trenutak. I djeluje da on i sad čeka da se javi za njega povoljniji međunarodni trenutak za razriješenje političke krize. Ali, prvi put, taj za njega povoljniji trenutak neće doći - rekla je kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
Lazović: Ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga
„Ni u jednom trenutku ne mogu da zamislim da ZLF bude konkurencija studentima. Takođe, ne vidim da od podrške studentima ima boljeg predloga. ZLF-u je glavni cilj pobeda nad kriminalnim režimom čemu želimo da damo svoj maksimalni doprinos kroz zajedničku borbu“, kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno levog fronta.
ZLF predložio izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – STOP PARTIJSKI POSTAVLJENIM DIREKTORIMA ŠKOLA
Zeleno-levi front je predložio set izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se ukidaju samovolja ministara i partijsko postavljanje direktora škola, kao i politički uticaj na školski život, a daju mnogo veća ovlašćenja i odgovornost školskim odborima odnosno roditeljima đaka i kolektivu škola.
