Predstavnici Zeleno-levog poslaničkog kluba, Ne davimo Beograd, sastali su se danas sa ministarkom zaštite životne sredine i ukazali na katastrofalne posledice vlasti Srpske napredne stranke u ovoj oblasti.

Sistemsko zanemarivanje rešavanja problema zagađenja i potpuno stavljanje države u službu zarade investitora na eksploataciji prirodnih dobara, dovele su do toga da je Srbija danas zatrovana zemlja. Šteta koja je zbog ovoga načinjena našem društvu meri se milijardama evra u troškovima lečenja obolelih ljudi, kao i hiljadama prerano preminulih građana.

Narodni poslanici prof. dr Đorđe Pavićević i Radomir Lazović pozvali su ministarku Irenu Vujović da podnese ostavku i predočili joj obrazloženje u sedam tačaka.

Vazduh: Umesto da građani Srbije dišu zdrav vazduh, naši gradovi su konstantno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji svake godine od posledica otrovnog vazduha koji svi dišemo premine oko 15 hiljada ljudi, a troškovi lečenja obolelih od posledica zagađenja se mere milijardama evra. Jedan od šest parova u Srbiji iskusilo je poteškoće sa začećem, čemu značajno doprinosi i zagađenje vazduha.

Pijaća voda i vodizvorišta: Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini više od dve trećine. Šesto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena, a grad Zrenjanin je potpuno žrtvovan. Vodoizvorišta su nam, pod vlašću SNS-a, postala gradilišta, a reke su nam napadnute mini hidroelektranama, divljom gradnjom i deponijama. Najvredniji resurs bez koga je život nemoguć nestaje pred našim očima. Posebno zabrinjava što u gradovima u kojima voda nije za piće nije bakteriološki ispravna, građani nisu obavešteni i koriste je za piće.

Kanalizacija i prerada otpadnih voda: Skoro 40 odsto domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovnika. Srbija prerađuje tek oko 13 odsto otpadnih voda. Umesto da napravi male decentralizovane sisteme koji ne troše puno energije, država planira da uloži više milijardi evra u zastarelu tehnologiju kroz projekat “Čista Srbija”. Umesto da uvedemo najsavremenije sisteme koji su efikasni i troše malo energije, mi smo našli sebi meru u tehnologiji od pre 50 godina koja neće rešiti problem zagađenja reka.

Divlje deponije: Cele naša država je zagušena hiljadama divljih deponija koje su izvor zagađenja i mogući izvori zaraze , a reciklira se tek oko 4% komunalnog otpada. Kao da nije dovoljno što imamo toliko zagađenje vazduha, genijalni plan je da se prave spalionice otpada, poput one u Vinči, i tako dodatno zagadi vazduh i uništi otpad, koji bi mogao biti resurs.

Rudnici i kamenolomi: Planine su nam žrtvovane za rudnike od koji zaradu imaju samo investitori, a građanima Srbije ostaje minimalna rudna renta da lečimo obolele i loše saniramo zagađenje. Plodna polja, od kojih stotine hiljada građana Srbiji živi, su meta Rio Tinta zbog litijuma, ili ih truju npr. fabrike guma.

Klimatske promene: Uprkos evidentnom uticaju klimatskih promena na vremenske prilike u Srbiji i sve dužim sušnim i toplim periodima koje prekidaju velike padavine, nije urađeno ništa kako bi se Srbija adaptirala na izmenjene klimatske uslove, što doprinosi velikoj materijalnoj šteti. Umesto da se infrastruktura prilagođava izmenjenim klimatskim uslovima sade se palme na Kalemegdanu, a umesto da se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte lažiraju se podaci o emisijama

Sredstva za životnu sredinu. Budžet ministarstva životne je samo 0,89% od ukupnog budžeta. Izdvajanja za mere koje se uvode, poput onih za zamenu individualnih ložišta efikasnijim uređajima, su toliko mala, da je njihov uticaj zanemarljiv. Primer Programa zaštite vazduha za period 2022. do 2030. godine koji je usvojen u decembru 2022. godine, a da za njega nisu obezbeđena sredstva u budžetu ni za 2023. godinu, pokazuje nam da država ne misli da isti sprovodi.

Pokret Ne davimo Beograd, kao i veliki broj aktivista i udruženja građana, već godinama pozivaju da se krene sa rešavanjem problema zagađenja, a od vlasti su ili ignorisani, ili ubeđivani da problemi ne postoje ili napadani da rade protiv države. Protiv velikog broja aktivista vode se i sudski procesi, a neki su i prebijani od strane policije, napadani od partijskih batinaša i progonjeni u režimskim medijima.

Srbija ima i znanje i ljude koji mogu da reše ove probleme, ali smo sigurni da bi bilo kakva značajna promena u pristupu očuvanju životne sredine i rešavanju velikih problema zagađenja bila nemoguća ako je predvodi Srpska napredna stranka.

Kao posebno pitanje na sastanku izdvojen je nestanak narodne inicijative za zabranu iskopavanju litijuma i bora koja je nakon prijema na pisarnicu Narodne skupštine sklonjena iz procedure. Naime, Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd je koristeći mogućnost poslaničkih pitanja utvrdio da narodna inicijativa nikada nije poslata nadležnom odboru, niti nadležnom ministarstvu na proveru prikupljenih potpisa. Narodni poslanici prof. dr Đorđe Pavićević i Radomir Lazović zahtevali su odgovor od ministarke Irene Vujović ko je sakrio od narodnih poslanika ovu važnu inicijativu. Ukoliko SNS smatra da je eksploatacija litijuma dobra ideja, zašto se sakriva i beži od skupštinske rasprave o tome. Da li je moguće da je strah toliki da su spremni da posegnu i za kršenjem zakona?

Foto: Beta/Amir Hamzagic

Pročitaj i ovo:

Branislav Dimitrijević za NIN: Većina je u tihoj zavisnosti od vlasti

Ovaj režim ima veliku potrebu da ostavi pečat u javnom prostoru, jer je ubeđen u svoju postojanost. Režim gradi svoju perspektivu kao da će na vlasti ostati do kraja vremena. Takve deluzije o moći znače da će njihov kraj biti opasan, može da se desi da se u tom padu sunovrati čitavo društvo, jer je veliki broj ljudi zavisan od aktuelnog režima.

Lazović za Betu: Korupciju pospešuju funkcioneri SNS-a

Poslanik Ne davimo Beograd (NDMBGD) Radomir Lazović izjavio je danas da korupciju pospešuju funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS) i da nije iznenađujuće što se Srbija našla na 101. mestu globalne liste po percepciji korupcije u javnom sektoru.