Zašto nasip ne sme da se buši? Zašto se vatra ne gasi benzinom? Zašto ne guramo prste u šteker? Pitanja banalno zvuče, ali bar ovo prvo stanovnici novobeogradskih blokova pokušavaju da objasne gradskoj vlasti već godinama.

Nisam sigurna da nam je za ovu problematiku neophodno objašnjenje nekog univerzitetskog profesora ili inženjerke hidrotehnike (koja piše ovaj tekst). Problemi koje može prouzrokovati narušavanje stabilnosti nasipa koji brani od poplava su jasni većini Beograđanki i Beograđana, a naročito stotini hiljada stanovnika koji žive tik pored nasipa. Međutim, kako se gradska vlast ponaša kao da ne shvata baš najbolje, pokušaću da se osvrnem na nekoliko ključnih problema.

Uloga nasipa je da od velikih poplava štiti živote i imovinu ljudi koji žive u blizini reke. Bušenjem nasipa dolazi do narušavanja njegove stabilnosti. Sa takvim stanjem nasipa pod poplavnim talasom dolazi do njegovog rušenja i plavljenja naseljenog područja. Trenutno kroz Savski nasip na više od 150 mesta prodiru instalacije i neophodna je njegova hitna sanacija i zaustavljanje bilo kakve dalje devastacije.

Decenijama svedočimo uništavanju nasipa nelegalnim bušenjem njegovog tela kako bi se, nelegalno, struja i voda sprovela do nelegalnih splavova i vikendica.
U prethodnoj rečenici se reč “nelegalno” ponavlja više puta, a to je izgleda (tek sad!) zasmetalo gradskim čelnicima, pa su u Skupštini grada usvojene odluke kojima ovaj status pomenutih objekata treba promeniti. Međutim, sigurna sam da je svima, već iz pređašnjeg iskustva, bilo jasno da ovi ljudi ne mogu ništa legalno i bezbedno da sprovedu.

Odlukom da se nova, “legalna” struja i voda do novih “legalnih” splavova i vikendica sprovede kroz nasip je apsolutno nelegalna. Nelegalno je i po Zakonu o vodama, a i Krivični zakonik ima o tome ponešto da kaže.

U interesu povlašćenih pojedinaca

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ignoriše problem Savskog nasipa, tačnije, podržava njegovu dalju devastaciju kako bi udovoljio nekolicini povlaščenih, ignorišući javni interes i bezbednost komšija i komšinica iz blokova. Kada sam, za govornicom gradske skupštine, pokušala da upoznam gradske čelnike i vladajuću koaliciju o posledicama do kojih može dovesti neodgovorno ophođenje prema nasipu, gradonačelnik Šapić mi je pripretio krivičnom prijavom zbog izazivanja panike. Istu pretnju smo ovih dana čuli i od Marka Stojčića, gradskog urbaniste, usmerenu prema građanima koji samo pokušavaju da odbrane svoja osnovna ljudska prava.

Već nedelju dana stotine zabrinutih građana i građanki dežura danonoćno pored nasipa. Po kiši i hladnoći, sa nekoliko lopata i golim rukama, zatrpavaju rovove koje su iskopale gradske javne institucije, suprotstavljaju se policiji i komunalnoj policiji, bivaju legitimisani i zastrašivani. Javne institucije i službe, koje svi mi finansiramo, koje bi trebalo da rade u interesu građanu, sprovode protivzakonite radnje, bez dozvola, a očigledno i savesti.

Odlučnošću protiv bahatosti

Život u ovom gradu i ovoj državi nam je svima pokazao koliko moćnici na vlasti ne mare za javni interes, već čine sve što im je u moći da sebe obezbede, bez obzira na posledice. Oni tačno znaju šta čine. Znaju i da, ukoliko bi nam se ponovile poplave od pre 7 godina, postoji mogućnost da nasip popusti.

Jesu bahati i osioni, ali sigurna sam da im nije svejedno kada vide hiljade odlučnih ljudi koji ih se ne plaše. Ovi ljudi se ne plaše jer samo štite ono što im je jedino bitno – bezbednost svojih porodica, prijatelja, komšija. Ovi ljudi postaju sve jača zajednica, međusobno se osnažuju i podržavaju i dele isti cilj. Njima se pridružuju i građani i građanke iz drugih delova Beograda, solidarni i spremni da pomognu da se ovom zlu stane na kraj. I kraj će mu doći. A tada ćemo slobodno šetati na nasipu, voziti bicikle, uživati u pogledu na reku, bezbedni, spokojni i zadovoljni.

Autorka je inženjerka hidrotehnike i odbornica u Skupštini grada Beograda pokreta Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo: