Mladi vrlo dobro znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga.
Robert Kozma, član Malog veća pokreta Nedavimo Beograd izjavio je za Nedeljnik da bi davanje prava glasa mladima nakon napunjenih šesnaest godina barem na lokalnom nivou bio bi veoma dobar način za političku socijalizaciju mladih.
“Mladi vrlo dobro poznaju svoj kraj, naselje, opštinu, veoma često koriste javni prevoz, različite javne usluge u opštini. Znaju šta ih tišti, šta bi trebalo promeniti u njihovom kraju, koji sadržaji nedostaju, pa zašto im onda ne bi bilo dopušteno da se i politički organizuju povodom toga i/ili izjasne o tome, a ne da im se učešće u političkom životu na lokalnom nivou svede na popunjavanje anketa ili konsultacije koje retko sprovodi opštinska ili gradska vlast ili nedovoljno aktivne kancelarija za mlade”, kaže on.
Prema njegovim rečima, može da se ode i korak dalje u argumentaciji da se pravo glasa stiče nakon napunjenih šesnaest godina i za druge, više nivoe vlasti.
“Mladi imaju šta da kažu o tome da li im škola pomaže da razumeju i analiziraju društvo, procese u društvu, da li je koristan, na primer, način organizovanja državne mature. Socijalne nejednakosti u našem društvu su nažalost vidljive i u učionici, a prilikom odabira fakulteta za upis se mladi suoče i sa pitanjem zašto je visoko obrazovanje preskupo i samim tim nedostižno mnogima. Na ekološkim protestima su mladi bili u prvim redovima.
Ako im postojeće forme političkog organizovanja ne odgovaraju, zašto im onda ne bi dozovolili da osmisle sopstvene, da se politički organizuju na način koji im odgovara. Zapravo, nisu samo mladi ti koji se osećaju politički isključeno. To je čest osećaj i kod drugih građana različite starosne dobi. Ne davimo Beograd je upravo ponudio drugačiji način političkog organizovanja i pokazao da takav pristup politici ima smisla i da vodi ka stvaranju boljih uslova za život”, rekao je on.
Pročitaj i ovo:
Održana tribina “Od bunta do institucija”: Moramo se dogovoriti sa studentima o minimumu zajedničkog interesa
Građanski savet organizovao je u utorak, 9. februara uveče tribinu pod nazivom „Od bunta do institucija“ u Radničkom domu u Novom Sadu. Tribina se bavila načinima saradnje unutar antirežimskog fronta nakon 14 meseci masovnih protesta i blokada fakulteta, odnosno kako da se energija sa ulica pretvori u precizan mehanizam koji menja sistem iz korena.
Đorđević: Ovaj režim izborne uslove neće popraviti, treba da se bavimo koordinacijom unutar antirežimskog fronta
Kopredsednica i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević pojašnjava za Novu da izmene Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu nisu i dalje formalni predlozi zakona, te da kao takvi nisu ni podneti Skupštini.
Robert Kozma: Nema napretka u evrointegracijama ukoliko nema napretka u vladavini prava
Na Odboru za evropske integracije Robert Kozma upozorio je da se ne može govoriti samo o statistici i da je neophodno govoriti o suštini problema koji koče Srbiju u napredovanju u pristupnom procesu, ističući rasprostranjenost korupcije i nazadovanja u sferi vladavine prava.
