SAOBRAĆAJ

Saobraćaj je veliki problem svih velikih gradova. Građani i građanke Beograda zbog loše organizacije saobraćaja gube mnogo vremena i novca, udišu zagađeniji vazduh, ne mogu nesmetano i bezbedno da se šetaju ulicama i da se prevoze biciklima po gradu. Beograd je podeljen na četiri zone javnog prevoza, tako da su stanovnicima perifernih naselja mnoge gradske usluge skuplje. Naš plan za reformu saobraćaja ne gleda samo u daleku budućnost u kojoj će biti izgrađen metro nego polazi od trenutnog stanja i raspoloživih resursa. Naša ideja je da se problem postepeno rešava u pravcu sve većeg korišćenja javnog prevoza i sve manje upotrebe privatnih automobila i stvaranja gužvi u gradu. Pokazaćemo da je to stanje moguće značajno popraviti sa pametnijom upotrebom onoga što imamo i vizijom grada u kome će kretanje građana biti lako, brzo i zdravo.

30 minuta od kuće do posla. Bolja iskorišćenost saobraćajne infrastrukture i optimizacija linija gradskog prevoza povećava korišćenje javnog prevoza i smanjuje gužvu u saobraćaju. Kroz bolju organizaciju trasa javnog prevoza (koristeći postojeću infrastrukturu BG voza, širenjem mreže žutih linija) unapredili bismo kvalitet usluge i života za skoro 50% Beograđana koji svakodnevno koriste javni prevoz. Našim planom, koji obuhvata tri brze linije autobusa, tri brze linije tramvaja i tri linije BG voza, omogućićemo da put od kuće do posla traje najviše 30 minuta. Pokazaćemo kako se samo sređivanjem postojećeg stanja može mnogo postići, a u sledećim fazama razvoja javnog prevoza uvešćemo nove linije BG voza. Neizgrađeni metro ne sme biti izgovor za loše stanje javnog prevoza.

Javni prevoz svima. Javni gradski prevoz najpre mora postati dostupan svim građankama i građanima Beograda, pogotovo onima iz prigradskih opština kojima se danas sve više ukida pravo na pristup gradu i to kroz privatizovanje linija, smanjenje broja polazaka i postavljanje kontrole u pratnji komunalne policije na punktovima koji odvajaju gradske i prigradske opštine. Cena prevoza mora biti prilagođena materijalnim mogućnostima ljudi, a zone ukinute. Nećemo produžavati ugovor za BusPlus, nego ćemo sistem naplate reintegrisati i uskladiti ga sa potrebama korisnika i javnih prevoznika. Integrisaćemo noćni prevoz u postojeći tarifni sistem i produžiti satnicu za poslednje polaske ka svim delovima grada. Konačno, dostupnost prevoza se ogleda i u potpunoj informaciji o redu vožnje, koja se mora nalaziti na svakom stajalištu, na digitalnom panou ili odštampano.

Destimulisanje privatnih automobila. Preterana upotreba privatnih automobila, posebno u centru grada i glavnim poslovnim zonama, na više načina ugrožava kvalitetan život građanki i građana. Potrebno je destimulisati upotrebu automobila, a da to ne ugrozi dostupnost gradskih zona, kroz poboljšanje javnog prevoza. Naš program predviđa izgradnju takozvanih “Park and Ride” parkirališta na obodu centralne zone grada pored velikih ukrštanja linija javnog prevoza. Vozači koji bi koristili ovaj vid usluge dobijali bi povratnu kartu za javni prevoz ili električni bicikl na korišćenje prilikom posete centralnoj zoni grada. Pored toga, uveli bismo zone naplate na najopterećenijim delovima grada i smanjivali broj parking mesta na ulici sa paralelnom izgradnjom javnih garaža na prikladnim mestima.

Pešaci. Uslovi za kretanje pešaka spadaju među najvažnije faktore kvaliteta života u gradu. Svi smo mi pešaci. Pešače i stari, deca, roditelji sa decom u kolicima, osobe sa različitim oblicima invaliditeta i povređeni sa štakama. U Beogradu postoje mnoge prepreke, koje ometaju slobodno kretanje pešaka, iako je ovaj vid kretanja najzdraviji i najbezbedniji. Parkirani automobili, trotoari na kojima su letnje bašte, kiosci i štandovi, nedovoljan broj pešačkih prelaza, nedostatak staza za slepe i slabovide, čine grad neprohodnim za pešake. Planiraćemo grad u skladu sa potrebama pešaka, za koje treba osloboditi trotoare. Rekonstrukcije i izgradnje saobraćajnica pratiće adekvatni planovi kretanja, prilagođeni ljudima koji se otežano kreću.

Biciklisti. Biciklistički saobraćaj je najzdraviji oblik prevoza u gradu, a na relacijama do 5 km bicikl je “od vrata do vrata” najbrže sredstvo transporta. Planiranju mreže biciklističkih staza mora se pristupiti ozbiljno i sveobuhvatno, sa idejom da se biciklističkim saobraćajem doprinosi otklanjanju saobraćajnih gužvi i smanjenju zagađenosti vazduha u gradu. Zato ćemo proširiti postojeću mrežu biciklističkih staza i parkinga za bicikle, uspostavljajući takozvane bici-puteve za bezbedan biciklistički saobraćaj, vodeći se željom da rasteretimo glavne frekventne tačke u saobraćaju. Uvešćemo mrežu stanica sa javnim biciklima, čije korišćenje će biti besplatno u prvih 30 minuta. Pri planiranju razvoja biciklističke infrastrukture sarađivaćemo sa relevantnim udruženjima biciklista, stručnjacima za javni saobraćaj i sa građanima.