ПРОСТОРИ ГРАДА
Јавни простори су камен темељац демократије. Места на којима се људи, између осталог, слободно окупљају, срећу и удружују, чине основу друштва у којем се људи заправо познају и разговарају. Одговорна управа зато мора да ради, заједно са грађанкама и грађанима, на томе да оваквих места има што више и да су свима доступна, без обзира на платежне способности и степен покретљивости. А управљање целокупном имовином у јавном власништву мора бити отворено за увид и учешће јавности у дефинисању приоритета, управљању и коришћењу.
Евиденција јавне својине на локалном нивоу. Београд тренутно не поседује потпуну евиденцију ни потпуне информације о непокретностима које су у јавном власништву, чиме се стварају услови за злоупотребу, нетранспарентне и коруптивне радње. Евиденција јавне својине и формирање јавно доступног регистра на локалном нивоу водиће повећању ефикасности и одговорности у коришћењу, управљању и унапређењу простора.
Активирање неискоришћених просторних ресурса у јавној својини. Београд поседује велики број простора који се не користе, што негативно утиче на квалитет живота заједнице. Истовремено, бројним удружењима грађана, пензионера, комшијским иницијативама, организацијама и појединцима недостаје простор за окупљање, дружење, смештај, рад и презентацију програма у различитим областима, од културе, преко социјалне заштите до образовања и спорта. Направићемо механизме путем којих ће се напуштени јавни простори давати на коришћење, у складу са потребама заједнице у којој се налазе. Успоставићемо јасне процедуре за уступање простора и услове њиховог коришћења.
Приступачност простора. Несметан физички приступ свим градским просторима за све категорије становништва јесте основ равноправног учествовања у животу града. Некоме је рукохват на степеницама значајнији од рампе, док је слепој особи непрописна рампа озбиљна архитектонска баријера, а непрописно спуштен ивичњак опасан по безбедност. Дужност власти није да осигура само могућност кретања до јавних објеката него и унутар њих. У јавним објектима људи морају да се осећају добродошло и комфорно, да могу да дођу са децом, имају приступ тоалету, да не стоје док чекају. Радићемо на томе да сви у јавној управи разумеју потребе свих грађана и грађанки, и да се приступ и унутрашњост зграда прилагоди тако да одговара свима, а посебно особама са инвалидитетом.
Наши јавни простори. У Београду се суочавамо са масовним претварањем јавних простора у зоне у којима се нуде садржаји који су унапред дефинисани и који најчешће нису бесплатни. Од уступања целог јавног простора за баште кафића, па све до најављене наплате улазница за посету Калемегдану, јавни простор постаје све мање доступан. На тај начин грађани и грађанке се своде искључиво на потрошаче и конзументе садржаја, а јавни простори престају бити заједничка места сусрета, дружења, размене идеја и места за доколицу. Сачуваћемо јавне просторе и омогућити грађанима да имају “своја места” на којима ће моћи да се окупљају и сами одлучују шта ће радити и како ће проводити своје време.
