Profesor Kostić o predlogu Ne davimo Beograd za uvođenje kontrolisanih zakupnina stanova

Profesor Svetislav Kostić govorio je za dnevni list Danas o predlogu Ne davimo Beograd za rešavanje stambene krize koji, po uzoru ne veliki broj zemalja Evropske unije, podrazumeva uvođenje mera kontrolisane stanarine.

Priče o kirijama na stanove u Beogradu i Novom Sadu poslednjih nekoliko meseci su prosto neverovatne, ocenio je dnevni list Danas. U centru grada najam jednoiposobnog stana za hiljadu i više evra, garsonjere u naseljima u predgrađima za 250-300 evra i prava borba između zakupaca da se dođe do stana pod naletom migranata iz Rusije i Ukrajine poslednjih meseci jednima je donela takoreći ekstraprofit, ali drugima pravu glavobolju, piše dnevni list Danas.

Roditeljima studenata i podstanarskim porodicama postala je nemoguća misija da nađu priuštiv stan, a nisu retki ni izveštaji o tome kako su stanodavci izbacili domaće slabije platiše da bi izdali nekretninu 50 ili 100 odsto skuplje strancima.

Kao odgovor na ovaj problem pokret Ne davimo Beograd izašao je sa predlogom da se po uzoru na veliki broj zemalja Evropske unije, u Srbiji uvede kontrolisana zakupnina, kao i druge mere koje bi trebalo da uvedu dugorošnu sigurnost i za zakupce i za zakupodavce. Predlog predviđa maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, od lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje.

Revizija zakupnine bi se radila jednom godišnje, a bila bi uslovljena stopom inflacije i rastom prosečne plate. Dakle, ako bi rasle plate mogle bi da rastu i zakupnine.

Prema predlogu Ne davimo Beograd, za početak bi cene zakupa bile utvrđene tako da se za jedan kvadratni metar plaća jedan odsto prosečne plate. Tako bi sada za stan od 50 kvadrata kirija bila najviše 325 evra, pa ako se još nalazi na periferiji, ako je oronuo ili ako je stolarija dotrajala sve bi to uticalo da zakup bude još jeftiniji.

Dalje, prema predlogu od ovog bi bila izuzeta novogradnja, najviše sedam godina stari stanovi kako bi investitori mogli da povrate svoju investiciju.

Da bi se cene zakupa mogle kontrolisati on mora biti u legalnim tokovima. Zato se predviđa i da se svaki ugovor o zakupu overi kod notara, a uslov za overu bio bi da ispunjava uslove o ceni zakupa.

Kao vid podsticaja da stanodavci ponude svoje stanove u zakup predviđa se i oslobađanje od poreza izdavanje jednog stana u zakup.

Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od kreatora ovog predloga zakona, objašnjava da najrazvijenije trišne ekonomije regulišu stanarine i to već decenijama.

„Beč koji se već godinama proglašava najboljim mestom za život od 1922. godine ima kontrolu zakupnina, odnosno propise koji ograničavaju maksimalnu visinu iznosa za zakup. Tamo ne samo što država reguliše cene nego je i najveći stanodavac sa oko 220.000 stanova koje izdaje po povlašćenim cenama. U SAD već 100 godina postoji kontrola visine zakupa.

Ljubitelji serije Seks i grad znaju da Keri Bredšo u Njujorku živi u stanu sa povlašćenom zakupninom. U Švedskoj se već 80 godina visina zakupa određuje kolektivnim ugovorom između stanodavaca i zakupaca“, napominje Kostić.

Jedna od zamerki koja se čula u javnosti od kritičara ovog predloga je pitanje ustavnosti ovakvog zakona jer se faktički ograničava pravo na uživanje imovine.

Kostić se poziva na odluku Evropskog suda pravde iz 1989. godine koji je u sporu između zakupaca i države Austrije doneo odluku da država može da štiti širi interes ograničenjem cene zakupa, kao i članovima našeg Ustava koji to omogućavaju.

On dodaje i da ovaj predlog ne isključuje druge programe kao što je gradnja državnih stanova koji bi se iznajmljivali po povlašćenim cenama, ali je za to potrebno vreme, a ovo je trenutno rešenje.

Prema rečima Svetislava Kostića trenutno stanje izdavanja nekretnina je neuređeno i nema nijednog razloga da stanodavac ne poveća stanarinu ako može da dobije više na tržištu.

Prema predlogu zakona, kazna zakupodavcima koji ne bi potpisali ugovor sa stanarima sledila bi kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Takođe, ako bi naplaćivali više od kontrolisane cene stanar bi mogao da ga tuži i dobije povraćaj više naplaćene kirije.

Kostić kaže da država do sada nije stvarno ni pokušavala da legalizuje tržište izdavanja stanova, a i to što jeste bilo je jalovo.
„Država je pokušavala da naplati porez, a ovde se radi o tome da se zaštiti poštovanje prava i obaveza“, objašnjava on.

„Moramo da odlučimo da li želimo da žrtvujemo budućnost mladih koji ne mogu da se školuju da bi neko mogao da profitira na ratu. Ili da li želimo da ljudi ne mogu da obezbede krov nad glavom za sebe i porodicu da bi neko zaradio“, poručuje on.