Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Pogled na reku Savu već dugo vremena zaklanjaju nam nelegalno postavljeni splavovi.

Večito odmorište Novobeograđana, Savski kej, godinama se nalazi u lošem stanju. Osim gusto postavljenih splavova koji trenutno zauzimaju oko 80% pogleda na reku, naše poglede ka reci ometa otpad koji se nalazi blizu splavova, a često možemo videti i fekalni otpad.

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.

Propisi samo na papiru

Naši propisi štite Savski kej i to kroz dva dokumenta “Plan mesta za postavljanje plutajaćih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda” i „Odluka o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda”. U ovim dokumentima možete pronaći parametre koji daju tačne smernice na kojoj udaljenosti je dozvoljeno da postavljate splavove, kao i da postoji odgovorno telo koje je zaduženo za brigu o čistoći u okolini splavova i za fekalni otpad.

Propisi jasno govore da fekalne otpadne vode ne smete direktno ispuštati u reku. Odgovornost za sprovođenje ovih propisa je na JVP „Srbijavode“. Međutim, i pored precizne definisanosti u propisima, sprovođenje istih izostaje u potpunosti.

U 2021. godini u pomenutoj Odluci mogli ste pronaći informaciju da su korisnici plutajućih objekata dužni da vode brigu o čistoći splavova, međutim već u januaru 2022. taj propis je korigovan i ova odgovornost je uklonjena sa vlasnika. Trenutno tu dužnost niko ne obavlja zbog čega Beograđani i dalje nastavljaju da šetaju i gledaju u otpatke i fekalne otpadne vode.

Reni bunar

Nelegalnim postavljanjem plovnih objekata nije ugrožena samo estetika Savskog keja, već i zdravlje građana koji žive u Beogradu. Izgradnja nelegalnih vikendica pored Reni bunara, na obali reke Save, predstavlja još jednu opasnost za građane. Reni bunar sastoji se iz podzemnih voda iz kojih gradski vodovod snabdeva građane Beograda. Nelegalne vikendice svojim postojanjem na obali reke Save ugrožavaju našu pijaću vodu svojim septičkim jamama, ispuštanjem deterdženata i drugim štetnim materijama.

Pitali smo JVP „Srbijavode“

Pokret „Nedavimo Beograd“ uputilo je ka JVP preduzeću „Srbijavode“ upit o nelegalno postavljenim splavovima i septičkim jamama. Kao odgovor smo dobili da nemaju informaciju o objektima koji su nelegalno postavljeni, kako objekti ne poseduju vodne akte. Takođe, u odgovoru su naveli da nemaju ni saznanja o septičkim jamama i objektima namenjnih za smeštaj fekalne kanalizacije. Neposedovanje informacija o broju septičkih jama i sličnih objekata na reci Savi JVP „Srbijavode“ objašnjava time što ne poseduje informacije o objekatima koji se tamo nalaze.

I dok JVP „Srbijavode“ nema odgovore na pitanja koja su u njihovoj nadležnosti, Savski kej ostaje nezaštićen i neuređen, a građani i njihovo zdravlje ugroženo.

Pokret “Nedavimo Beograd” će nastaviti da istražuje temu Savskog nasipa, kako ovo nisu jedini problemi koji uznemiravaju Novobeograđane. U narednim nedeljama istražićemo zašto se građani žale na vožnju na Savskom keju, da li je bušenje Savskog nasipa korisno za Novi Beograd i da li nam nastavak oštećenja na nasipu povećava rizik od poplava na Novom Beogradu.

Jovana Tomić