Priče iz regiona: Bugarski odgovor na pandemiju – Bacanje novca u prazno

Zemlja se tobože dobro nosi s pandemijom, ali stvarnost je mnogo strašnija.

Piše: Mila Kisjova

Prema generalnom mišljenju, Bugarska je pružila solidan otpor koronavirusu sa zdravstvenog stanovišta. Ali isto se ne može reći za ekonomski odgovor na krizu. Da, čini se da zemlju nisu najteže pogodile nevolje izazvane nevidljivim neprijateljem. Ali to nije toliko zbog vladinog antikriznog programa, koliko zbog bugarskog biznisa koji je navikao na borbu i preživljavanje svih vrsta kataklizmi.

Bugarska ekonomija opala je za 10% u drugom kvartalu godine, izveštava Nacionalni statistički institut (NSI).Period april-jun bio je najteži za zemlju u uslovima pandemije. Vlada je 13. marta proglasila vanredno stanje u pokušaju da zaustavi širenje virusa, blokirajući niz preduzeća. Potpuno je zaustavljen rad svih restorana, velikih tržnih centara. zabranjena su turistička putovanja i odmori, obustavljen niz usluga, zatvorena su pozorišta i bioskopi, muzeji, koncertne i sportske dvorane, fitnes centri i banjski kompleksi. Transport je izgubio svoje putnike.

Bugarska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je proglasila vanredno stanje zbog koronavirusa. To se nastavilo do sredine maja, kada su zatvorene firme postepeno nastavile sa radom za dve ili tri sedmice.

U periodu april – jun, statistika je merila pogoršanje svih makroekonomskih pokazatelja. Finalna potrošnja smanjena je za 2,1%, investicije su smanjene za 7,9%, izvoz roba i usluga smanjen je za 22,1%, a uvoz za 20,4%.

Bugarska je, međutim, izbegla dvocifreni godišnji ekonomski pad – za razliku od mnogih drugih zemalja u Evropi. Bruto domaći proizvod (BDP) u drugom tromesečju, u odnosu na isti kvartal 2019. godine, smanjio se za 8,5%. – ispod prosečnog pada evropskih ekonomija, koji je iznosio 14,1%, prema podacima Eurostata.

Najveći gubitnici

Posledice pandemije od KOVIDA prvo su pogodile industrije koje uglavnom rade za izvoz i u velikoj meri zavise od snabdevanja sirovinama i komponentama iz Kine. Problemi su započeli krajem 2019. godine, a produbili su se u prvim mesecima 2020. godine, kada je Kina potpuno prekinula trgovinske kontakte.

Bugarski proizvođači komponenata za automobilsku industriju bili su teško pogođeni. U Bugarskoj postoji više od 40 fabrika koje su kooperanti evropskih giganata u automobilskoj industriji. Zbog kolapsa svetske prodaje automobila, mnogi su proizvodni pogoni u Evropi bili zatvoreni, uglavnom u Nemačkoj, a to je dovelo do obustave rada na nekoliko nedelja mnogih njihovih bugarskih kooperanata. Desetine hiljada radnika pušteno je na plaćeno ili neplaćeno odsustvo.

Mnoge mašinske kompanije takođe su se privremeno zaustavile – zbog blokiranih isporuka u zemlje poput Rusije i Italije, koje su takođe zatvorile svoje granice u martu i aprilu. Nakon toga, predviđeni „zeleni koridori“ predviđeni za međunarodni transport robe u Evropi omogućili su kompanijama da relativno normalno počnu da rade u uslovima koronavirusa.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa  Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), i sa ABCnews.al (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Sbunker (Kosovo), PCNEN (Crna Gora), Prlija (Hrvatska) i SEGA (Bugarska).

Rast nezaposlenosti

Najviše je pogođen uslužni sektor, a najviše su stradala mala preduzeća. 13. marta, bukvalno za jedan sat svi restorani u zemlji, frizeri, teretane, pozorišta, bioskopi, tržni centri bili su zatvoreni. Ovo je dovelo do gubitka na 103.000 radnih mesta u aprilu i maju. Nezaposlenost u Bugarskoj skočila je na 9% – sa 6,2% na početku godine. Nakon toga, od juna, sramežljivim otvaranjem letne turističke sezone, stopa nezaposlenosti počela je da opada i u avgustu je dosegla 7,5%.

Snažno pogođeni sektor turizma ima ogromnu “zaslugu” za rast nezaposlenosti. Krajem marta hotelijeri i turističke agencije ostali su bez kupaca zbog prekida avionskih letova i zatvorenih granica mnogih zemalja. Ni sektor nije mogao da računa na bugarske turiste, nakon što je proglašena vanredna situacija gotovo do kraja maja, zabranjeno je putovanje u zemlju u turističke svrhe.

Tek u julu obnovljeni su neki avionski letovi sa stranim turistima do bugarske crnomorske obale. Međutim, njihovo smanjenje je ostalo više od 80% do kraja sezone. Tradicionalna tržišta poput Velike Britanije, Rusije, Izraela, Nemačke ovog ljeta nedostajala su na Bugarskom moru. Dve trećine hotela u velikim odmaralištima Sunčev breg, Zlatni pesoci i Albena uopšte se nisu otvorili. Međutim, odobrena državna subvencija od 35 eura za svakog stranca koji je stigao čarter letom za Bugarsku nije uspela. Samo mali hoteli i pansioni uživali su u dobroj zauzetosti – uglavnom od bugarskih turista.

Antikrizni plan Sofije

Nedelju dana nakon proglašenja vanrednog stanja 13. marta, bugarski premijer Bojko Borisov najavio je antikrizni paket vredan 4,5 milijardi leva (2,25 milijardi evra). Pet meseci kasnije, velika većina ovih sredstava i dalje je samo obećanje na papiru.

Jedna od prvih mera bilo je pružanje 700 miliona leva (350 miliona EUR) državnoj Bugarskoj razvojnoj banci, sa kojom bi ona trebala biti garant za komercijalne banke u cilju dodeljivanja jeftinih kredita pogođenim kompanijama i radnicima puštenim na neplaćeno odsustvo.

Mera je naišla na žestoku kritiku poslovne zajednice i građana koji su očekivali da će se kasnije otplaćivati ​​grantovi umesto zajmova. Od 200 miliona leva (100 miliona EUR) namenjenih za beskamatne kredite zaposlenima na neplaćenom odsustvu i ljudima sa slobodnim profesijama kojima je teško da ih praktikuju, samo 70,7 miliona leva je isplaćeno krajem avgusta (35, 4 miliona evra) na oko 17.000 ljudi. Maksimalna pomoć u okviru ovog programa je 4.500 leva ili 2.250 eura.

Podrška malim i srednjim preduzećima sa garantovanim kreditima države sa niskim kamatama započela je tek u julu i trenutno su dodeljena sredstva vrlo mala. Izmenom budžeta izdvojeno je milijardu leva (500 miliona EUR) za spašavanje radnih mesta u privatnom sektoru. U tu svrhu pokrenut je možda najveći antikrizni program, gde država preuzima isplatu 60% od zarade radnika.

Izvor: dailysabah.com

Poslovna zajednica nije bila oduševljena. Kompanije, čija je delatnost blokirana restriktivnim merama, nisu mogle da plate niti jedan lev kako bi zadržali svoje zaposlene. Značajno je da je do sada samo 20% budžeta utrošeno za ovu vrstu podrške. Od septembra, šema koja je stekla popularnost kao “60 na 40”, postala je “80 na 20”, tj. država će pružiti veću podršku, ali samo za dva najugroženija sektora – turizam i autobuski prevoz.

Vladajuća koalicija GERB-a i Ujedinjenih patriota preduzela je još jednu kontroverznu antikriznu meru – smanjenje PDV-a na restoranske usluge sa 20 na 9%. Bugarska je bila jedna od retkih zemalja u EU sa paušalnom stopom PDV-a (Porez na dodatu vrednost) od 20% za svu robu i usluge, sa izuzetkom turističkog smeštaja, oporezovanog sa 9%. Vlada je objasnila da će smanjenjem stope za hranu i bezalkoholna pića restorani moći da generišu veću zaradu, a to će nadoknaditi gubitke zbog zatvaranja na dva meseca tokom vanrednog stanja.

Veliki deo društva, kao i mnogi ekonomisti i finansijeri, bili su revoltirani ovim poštovanjem države prema sektoru koji je poznat kao jedan od najsivijih u bugarskoj ekonomiji. Čak je i ministar finansija rekao da ne podržava tu meru, ali ona je donesena većinom u parlamentu koja je važila do kraja 2021. godine.

Kao posledica toga, prodaja knjiga, dečje hrane i pelena, usluga u teretanama, bazenima i svim vrstama sportskih objekata dobila je smanjenu stopu PDV-a. Očekivano, smanjenje poreza nije dovelo do nižih cena, ali ostaje da se vidi kako će to uticati na prihode budžeta.

Odlaganje otplate bankarskih kredita – najefikasnija mera?

Moratorijum na otplatu zajma uveden je za period od 6 meseci u aprilu. Do septembra su kompanije i domaćinstva odložile obaveze prema bankama za 9,061 milijarde leva (4,5 milijardi EUR). Više od 14.100 kompanija odložilo je isplate od gotovo 7 milijardi leva (19% svih kredita koje banke daju kompanijama). Nešto više od 93.000 pojedinaca ima odložene rate u iznosu od 2 milijarde leva, što je 8,3% od svih zajmova koje daju banke domaćinstvima.

Istovremeno, drastično kasne očekivane dotacije iz različitih evropskih programa. Vladi je trebalo nekoliko meseci da neiskorišćeni novac iz evropskih programa odobren godinama usmeri na mere dizajnirane posebno za koronavirus. Već u maju 27.000 mikro i malih kompanija prijavilo se za grantove do 10.000 leva (5.000 EUR), ali prijave nekih od njih još uvek su u fazi razmatranja. Bespovratna sredstva za srednja preduzeća takođe kasne – njihov zahtev za raspodelu 200 miliona leva započeo je tek u avgustu.

Celo leto nije mogla da započne odobrena šema vaučera za podršku turizmu, prema kojoj država subvencionira jednonedeljni odmor u Bugarskoj sa 210 leva (105 evra). Vlada je ozbiljno ograničila opseg ove mere i napravila je besmislenom u praksi. Vaučeri su dostupni samo zdravstvenim radnicima, policajcima i ostalom osoblju koje je na frontu uključeno u borbu protiv KOVIDA-19. Uz to, moći će da se odmore samo u malom broju državnih odmarališta.

Političke turbulencije

U međuvremenu, Bugarska je potresena od političkih protesta koji ne jenjavaju već tri meseca. Od početka jula, hiljade nezadovoljnih građana protestovalo je i marširalo svake noći u Sofiji i drugim većim gradovima, tražeći ostavku premijera Bojka Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa. Pod pritiskom protesta i zahteva za ostavkama, kabinet Borisova pribegao je izdašnim dodatnim transferima stotina miliona leva državnim strukturama, opštinama i raznim grupama porezkih obveznika. Često se ti izvanredni troškovi opravdavaju korona krizom, ali svima je jasno da je vodeći razlog sticanje simpatija i vremena.

Iznenađujuće, vlada je odlučila da poveća za 30% plate više od 33.000 zaposlenih u državnoj administraciji. Odlučeno je da se dodeli dodatak od 50 leva tokom tri uzastopna meseca – avgusta, septembra i oktobra, najvećoj socijalnoj grupi u Bugarskoj – penzionerima, koji broje preko 2,1 miliona ljudi.

Sa novom školskom godinom, vlada je povećala i iznos pomoći roditeljima dece do 14 godina koja mora da uče od kuće zbog karantina. Ako su ovi roditelji primorani da odu na neplaćeno odsustvo da bi se brinuli o svojoj maloj deci i pomogli im u učenju na daljinu, mesečno će primati 610 leva (305 eura) – isto koliko iznosi minimalna plata u Bugarskoj ili 915 leva ( 457 eura) ako imaju dvoje ili više dece. U aprilu i maju ova podrška iznosila je 375 leva i iskoristilo ju je skoro 2.000 porodica.

Do sada, zahvaljujući prilivu novca za zarade, dodatke i penzije, domaća potrošnja u celini ostaje gotovo na nivou prošlogodišnje i uglavnom podržava formiranje bruto domaćeg proizvoda. Čini se da su vladini buferi počeli da se iscrpljuju kada je u pitanju uzimanje spoljnog zajma. Vlada je 15. septembra izdala obveznice na stranim tržištima u iznosu od 2,5 milijardi eura.

Pir nakon kuge i kupovina političkog poverenja

Vladina taktika za rešavanje problema izaziva sve više kritika. NVO Institut za tržišnu ekonomiju (IPE) upozorava na opasan prelazak na “varljivo razumevanje da se Bugarska može oporaviti od krize i krenuti ka brzom ekonomskom rastu samo merama za fiskalno stimulisanje domaće potražnje”.

“Pir nakon kuge”, tako je Bugarska trgovinska i industrijska komora (BTIK) od 1. avgusta utvrdila povećane plate zaposlenih u državnoj administraciji. “Svima je jasno da vladajuća koalicija želi da osvoji više glasova na predstojećim izborima. Međutim, opterećenje budžeta dodatnim troškovima, uključujući ilegalno povećanje plata zaposlenih u napumpanoj državnoj administraciji, bez postojanja e-vlade i bez skraćivanja administrativnog aparata, ugrožava čitav državni budžet u uslovima opadajuće ekonomije, zatvaranja preduzeća “i smanjenje međunarodnih tržišta”, upozorio je BTIK.

Situacija deluje alarmantno. I postoje jasni signali da će ekonomska zima biti duga i teška – ne samo za Bugarsku ili Evropu, već i za čitav svet. Ovo zahteva reformu. Pitanje je postoje li u Bugarskoj političke snage koje to mogu učiniti.

Mila Kisova dugogodišnja je novinarka, uglavnom pišući o ekonomskim temama – bankama i financijama, industriji, tržištu rada, socijalnoj politici. Od 1997. do 2010. radila je za financijske novine “Money”, zatim u nacionalnom dnevnom listu “Standard”. Od početka 2017. novinarka je u novinama Sega. Diplomirala je na Institutu za kemijsku tehnologiju u Burgasu, zatim na Fakultetu novinarstva na Sveučilištu u Sofiji “St. Klimen Ohridski”. 2003 diplomirala je na poslovnom upravljanju (MBA) na City University of Seattle.