Pokret Ne davimo Beograd podržava protest vozača GSP Beograd koji će biti održan u sredu 1. decembra ispred direkcije ovog javnog komunalnog preduzeća na Dorćolu. Vozači GSP-a protestuju zbog niskih primanja, nezakonitog smanjenja naknada za topli obrok i uvođenja šestog radnog dana. Protest je organizuje sindikat vozača GSP Beograd “Evro vozač”.

Pokret Ne davimo Beograd smatra da je Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd uništeno politikama i odlukama sadašnje vlasti. Problemi kao što su dotrajala i nebezbedna vozila, ali i nedostatak vozača se godinama ne rešavaju. U trenutku dok na tržištu postoji velika potražnja za profesionalnim vozačima, što ubrzava odlazak vozača iz GSP Beograd, zaposleni su prinuđeni da protestuju kako bi dobili bolji kolektivni ugovor i veća primanja. 

“Umesto da gradska vlast uradi sve da postojeće vozače zadrži, ovakvim postupanjem oni pokazuju da im uopšte nije stalo do gradskog prevoza. Kome nije stalo do gradskog prevoza, nije mu stalo ni do građana Beograda, jer velika većina Beograđana koristi gradski prevoz svakodnevno kao primarni vid prevoza” – izajvio je Aleksa Petković koordinator socioekonomske grupe pokreta Ne Davimo Beograd.

Trenutna gradska vlast je za vreme svog mandata imala dovoljno vremena da reši ovaj problem ili da bar krene u njegovo rešavanje. Takođe, imala  je imala priliku da vrati naplatu karata u GSP Beograd, što je i bilo jedno od predizbornih obećanja. Vlast je mogla da vrati neke od linija koje sada voze privatnici u GSP Beograd. Vlast je mogla da zaustavi štetnu praksu javno-privatnih partnerstava, poput najavljene koncesije za izgradnju stanica za točenje komprimovanog prirodnog gasa.

Vlast je mogla da uradi mnogo toga, ali ništa nije uradila. Umesto toga, dobili smo zaduženje od više milijardi evra za neefikasan metro koji favorizuje tajkunske projekte, što niti će rešiti saobraćajne probleme Beograđana, niti će rešiti postojeće probleme u GSP Beograd. Ako znamo da je završetak prve linije metroa, koja nije projektovana prema potrebama građana, najavljen za 2028. godinu, postavlja se pitanje kako će se građani Beograda kretati po gradu dok metro ne bude gotov? Hoće li imati ko da nas vozi? Jedno je sigurno, sa neefikasnim javnim prevozom Beograd i Beograđane neminovno čeka saobraćajni kolaps, jer svaki prelazak korisnika  javnog prevoza na privatni automobil doprinosi još većim gužvama, buci i zagađenju. A račun plaćamo svi, ili svojim zdravljem, ili vremenom koje provedemo zarobljeni u gužvama.

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).