Odgovor novog gradonačelnika Beograda, nakon poplave koju je prouzrokovala nedavna kiša, jeste skandalozan i bahat, ali ni na koji način nije iznenađenje jer smo na njegovu nestručnost upozoravali odavno.

“Ovde je sada najmanje važno ko je kriv, na Boga ne možemo da utičemo.” izjavio je Aleksandar Šapić pokušavajući da izbegne kritike i odgovornost vlasti SNS-a, za ogromnu štetu koju je poplava izazvala građanima.

Ali upravo nas razumevanje zašto nastaju ovakve poplave, a one nemaju veze sa Bogom, kao i razumevanje odgovornosti za njihovo rešavanje, vodi tome da budemo pripremljeni kada one prete da se dese.

Klima na planeti se ubrzano menja i standardi za kišnu kanalizaciju, ali i za mnoge druge parametre prema kojima se planirao naš grad u prošlosti, nisu više dovoljni. Redovno održavanje sistema kišne kanalizacije nalazi se u nadležnosti Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, sektor, odnosno odeljenje za komunalno uređenje voda, kao i JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” u koje bi, za ove potrebe, trebalo da ulaže ovaj Sekretarijat. Upravo ovo preduzeće, u svom poslednjem izveštaju iz 2021. godine, navodi da “Izgradnja nove kanalizacione mreže i povećanje kapaciteta postojeće nedovoljno prati stepen širenja grada te se postojeći sistem dovodi do krajnjih granica izdržljivosti”

Kod izbegavanja poplava u urbanim sredinama, izuzetno je važna i poroznost tla koja se mora planski rešavati kroz obezbeđivanje dovoljno velikog procenta zelenih površina, koje mogu da prime kišu, u odnosu na beton, preko koga se voda odliva u kanalizaciju i stvara dodatni pritisak. Podaci govore da je u prethodnih 15 godina poroznost tla ozbiljno promenjena, što se uostalom i vidi pri svakoj većoj kiši. U prilogu je mapa koja je sastavni deo elaborata za izradu novog Generalnog urbanističkog plana 2041, koja upravo to pokazuje.

Nije pitanje da li će do novih velikih kiša, polava, toplotnih talasa, požara, rušilačkih oluja ili drugih katastrofa doći, već šta mi činimo da se spremimo za posledice elementarnih nepogoda.

Pokret Ne davimo Beograd ima plan za borbu protiv klimatskih promena. Ovaj plan podrazumeva sistemsko, kontinuirano i dugoročno ulaganje u obrazovanje i razumevanje klimatskih promena, zatim povećanje zelenih površina, zaštitu vodoizvorišta, izgradnju i održavanje sistema kišne kanalizacije, ozelenjavanje krovova, pošumljavanje, kao i unapređenje sistema odbrane od poplava i ulaganje u uređivanje obala.

Pokret Ne davimo Beograd će formirati telo zaduženo za borbu protiv klimatskih promena na nivou grada sa ciljem sprovođenja i koordinacije ovih napora sa drugim gradskim i republičkim službama.

Beograd može postati grad sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i otporan na klimatske promene, ali su za to potrebne strukturalne promene u načinu na koji grad funkcioniše i u načinu na koji se planira njegov budući razvoj.

Pročitaj i ovo:

Skupština da se uključi u istragu poslovanja Beograda na vodi i rušenja u Hercegovačkoj

Poslanici Zeleno-levog kluba - Ne davimo Beograd podneli su predloge za obrazovanje anketnog odbora povodom rušenja u „Savamali” i komisije za utrvđivanje činjenica o Ugovoru o “Beogradu na vodi”. Podnošenjem ovih predloga želimo da poručimo da ne odustajemo od utvrđivanja istine o dešavanjima u Savamali i raskrinkavanju projekta „Beograd na vodi” koji finansiraju svi građani i građanke Srbije, a od koga koristi ima samo privatni investitor i sa njima povezani funkcioneri iz državnog vrha.

Zahtevamo od gradske uprave da pod hitno prekine finansiranje “novina” Informer

Grad Beograd je u poslednje tri i po godine sufinansirao Informer sa 11,5 miliona dinara. Nepoznato je koliko je još sredstava gradska uprava uplatila Informeru za veliki broj oglasa kojima oglašava javne uvide, prodaje nekretnina i slično. Pitali smo vlast koliko ukupno novca naših sugrađana i sugrađanki su dali ovom “glasilu”, ali odgovor još uvek nismo dobili.