Plan Ne davimo Beograd za rešavanje stambene krize

Poslanici Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd podneli su predloge zakona u Narodnoj skupštini sa ciljem rešavanja stambene krize na tržištu nekretnina za iznajmljivanje.

Predlog je podnet kako bi se rešio problem velike većine naših građana koji ne mogu da priušte cene zakupa stanova koje su iz godine u godinu sve veće. Posebno je teška situacija u prethodnih 6 meseci, kada je zakup u nekim slučajevima i dupliran, dok su plate dodatno obezvređenje inflacijom i poskupljenjima hrane.

Ovim predlozima želimo da obezbedimo 1) veću priuštivost stanovanja, kroz uvođenje kontrolisane zakupnine i maksimalnog iznosa zakupnine koja je vezana za iznos prosečne plate 2) dugoročnu pravnu sigurnost zakupa, kroz insistiranje na ugovorima overenim kod notara i 3) pravičnu naplatu poreza državi, kroz oslobađanje poreza na dohodak građana za iznajmljivanje jednog stana sa kontrolisanom stanarinom. Od ovog ograničenja bile bi izuzete nekretnine mlađe od 7 godina.

Važno je napomenuti da se slične mere primenjuju u velikom broju zemalja Evropske unije: Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, Španiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

* Podneli smo predlog novog Zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Istraživanja od pre dve godine, kada je tek počeo talas poskupljenja, govore da je skoro dve trećine građana koji iznajmljuju stan (62%) preopterećeno plaćanjem kirije i drugim stambenim troškovima (troškovima režije, struje, i slično). Svako drugo domaćinstvo u Srbiji (52%) živi u prenaseljenim stanovima ili kućama, a na kirije je u proseku odlazilo između 40-50% mesečnog dohotka. I to su podaci pre talasa poskupljenja kojima danas svedočimo, a koji je kulminirao u prethodnih 6 meseci kada su cene čak i duplirane.

Kako god da postavimo računicu, i ako računamo da porodica ima dve prosečne zarade od 73 hiljade dinara (a to je slučaj sa manjim brojem ljudi u Srbiji), i ako u obzir uzmemo najčešću zaradu koju ima najveći broj ljudi u Srbiji od 50tak hiljada dinara, nemoguće je doći do računice u kojoj je uz nova poskupljenja moguće bez velikih naprezanja iznajmiti stan. U slučaju minimalnih zarada, od ispod 40 hiljada, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće. Mi se već suočavamo sa unutrašnjim migracijama stanovništva, odustajenjem studenata od studiranja kao posledica ovakve situacije sa cenama zakupa.

Primer sadašnjih neregulisanih cena:
1. prazan, 1.5 stan (33 m2) na Miljakovcu, za studente – 300 evra kirija
2. namešten, garsonjera (30 m2), Cvetkova pijaca – 500 evra kirija
3. Manji dvosoban stan (45 m2), Đeram pijaca – 1000 evra kirija
4. Manji dvosoban stan (47 m2), Fontana – NBGD – 650 evra kirija
5. Dvosoban stan (55 m2), Voždovac – 1100 evra
6. Dvosoban stan (55 m1), Krnjača – 350
Na kiriju dodajte troškove struje, vode, interneta, kablovske – od 65 do 150 evra.

Posledice ovakvih cena stanova su izdvajanje sve većeg dela zarade na kiriju i troškove stanovanja, odnosno nemogućnost ne samo ugroženih grupa, nego i bolje stojećih, da uopšte plate ove cene. Uzmimo za primer studente čiji roditelji u manjim sredinama svakako primaju i manju platu od onih u većim gradovima, kako oni to mogu da podnesu. Uzmimo za primer samohrane majke koje za jednu platu treba da pokriju kiriju skoro u istom iznosu plate. Ovo se ozbiljno odražava i na mlade koji bi da se osamostale od roditelja.

NAŠ PREDLOG – Ono što Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd predlaže jeste:

1) Uspostavljanje kontolisane zakupnine nekretnina, sa maksimalnim iznosom zakupa, tako da one budu priuštive ljudima.

Maksimalni iznos zakupa, prema formuli koju predlažemo, bio bi vezan za prosečnu platu, tako da bi rastao ukoliko rastu i zarade ljudi, ali bi zavisio i od lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje. Revizija zakupnine bi se radila jednom godišnje, a bila bi uslovljena stopom inflacije i rastom prosečne plate.

Polazna osnova za obračun vrednosti 1m2 prostora u zakupu, bio bi 1 procenat prosečne plate.

Ako za primer uzmemo stan od 50 kvadrata, koji ispunjava i sve ostale uslove, onda bi njegova maksimalna cena bila 325 evra. Ukoliko bi stan bio na manje dostupnoj lokaciji, a njegovo stanje bilo lošije od očekivanog ili ukoliko bi on imao dotrajalu drvenariju i izolaciju, maksimalna cena izdavanja bi bila manja, a u zakonu smo detaljno i obrazložili ovu formulu.

Važno je da napomenemo i da su od ovih pravila izuzete novoizgrađene nepokretnosti, odnosno one građene nakon 2015. godine, kod kojih su i uslovi finansiranja i troškovi izgradnje bili određivani prema postojećim cenama stambenog prostora.

2) Uvođenje obaveznog pisanog ugovora o zakupu koji je overen kod notara, kako bi se omogućila dugoročna pravna sigurnost za sve strane. Troškove overe delili bi ravnopravno zakupodavac i zakupac.

Na ovaj način omogućila bi se prijava adrese prebivališta na stanu koji se uzima u zakup, što za mnoge ljude sada predstavlja problem. Na ovaj način podstanarstvo izlazi iz crne zone. Definiše se dužina trajanja zakupa, zaštita od naprasnog otkazivanja zakupa, zaštita od neočekivanog podizanja cene zakupa. Istovremeno, zakupodavac bi znao da je njegova imovina zaštićena.

3) Oslobađanje od poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti, za izdavanje jednog stana, ako je zakupnina određena u skladu sa zakonom o kontrolisanoj zakupnini.

Čest slučaj je da porodice sa prosečnim dohotkom žive u jednom stanu koji poseduju, a izdaju drugi stan koji su članovi domaćinstva nasledili od svojih roditelja. Neretko to rade kao vid dodatnog prihoda, dok im deca ne porastu i osamostale se. U ovom slučaju se ne bi oporezivalo sticanje prihoda na iznajmljivanje tog drugog stana.

Smatramo da je ovo pozitivna mera koja će ljude podstaći da ove stanove ponude tržištu, jer su oslobođeni poreza i tako dodatno povećati ponudu i rasteretiti pritisak rasta cena.

Predlogom zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini, kao i pratećim Predlogom zakona o dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, prvi put bi se uveo red u tržište nekeretnina za iznajmljivanje i podstanarstvo bi izašlo iz crne zone. Uspostavile bi se mere koje se primenjuju u većini zemalja Evropske unije: Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, Španiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Na ovom linku možete pronaći Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini.