Spalionica otpada na deponiji u Vinči predstavlja veliki rizik za životnu okolinu i zdravlje Beograđana, upozorio je u Novom danu TV N1 Vladimir Radojičić iz Inicijative “Ne davimo Beograd”.
Postrojenje za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa Vinča – tako se u zvaničnim dokumentima zove kompleks koji bi, prema najavama, trebalo da reši problem beogradskog đubreta. Međutim, gosti Novog dana upozoravaju da je zapravo reč o običnoj spalionici čiji će se rad odraziti kako na zagađenje vazduha tako i na visinu komunalnih računa građana.
Vladimir Radojičić upozorio je da će spalionica otpada u Vinči oslobađati teške metale, te da je na nedavnoj javnoj raspravi o uticaju novog kompleksa gradske deponije na životnu sredinu, rečeno da ne samo u Srbiji, već na celom Zapadnom Balkanu, ne postoji referentna labaratorija koja se bavi testiranjem opasnih dioksina i furana.
Predstavnici investitora, dodao je Radojičić, rekli su da će slati uzorke u laboratorije u Zapadnoj Evropi. “Govorimo o jako opasnim supstancama, ako se desi veliki akcident, vi nemate par dana (…) Dajte, ljudi, da imamo laboratoriju da se obezbedi sigurnost ljudi”, kazao je predstavnik Inicijative “Ne davimo Beograd”.
Dodao je i da će grad Beograd, prema ugovoru o javno-privatnom partnerstvu, investitoru na godišnjem nivou plaćati 38 miliona evra za spaljivanje otpada, što u zbiru za 30 godina – koliko će trajati koncesija – iznosi 1,1 milijardu evra.
Radojičić je dodao da su od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja će finansirati projekat, dobili odgovor da će nova taksa za tretman otpada za domacinstva u početku biti oko dodatnih 200 dinara.
“Mi plaćamo nekog da spali naš otpad, i dodatno zagadi našu okolinu, i onda ćemo energiju plaćati po dva i po puta većoj ceni nego u Evropskoj uniji”, konstatovao je on. Radojičić je naveo da za primere tzv. “zero waste” pristupa upravljanja otpadom, ne traba gledati samo najrazvijenije evropske države, poput Švedseke, već da se i u relativnoj blizini – u Ljubljani – reciklira čak 80 odsto otpada, a industriji prerade otpada je zaposlen veliki broj ljudi.
Izvor: N1 Novi Dan