Спалионица отпада на депонији у Винчи представља велики ризик за животну околину и здравље Београђана, упозорио је у Новом дану ТВ Н1 Владимир Радојичић из Иницијативе “Не давимо Београд”.

Vladimir Radojicic na N1

Постројење за енергетско искоришћење комуналног отпада и депонијског гаса Винча – тако се у званичним документима зове комплекс који би, према најавама, требало да реши проблем београдског ђубрета. Међутим, гости Новог дана упозоравају да је заправо реч о обичној спалионици чији ће се рад одразити како на загађење ваздуха тако и на висину комуналних рачуна грађана.

Владимир Радојичић упозорио је да ће спалионица отпада у Винчи ослобађати тешке метале, те да је на недавној јавној расправи о утицају новог комплекса градске депоније на животну средину, речено да не само у Србији, већ на целом Западном Балкану, не постоји референтна лабараторија која се бави тестирањем опасних диоксина и фурана.

Представници инвеститора, додао је Радојичић, рекли су да ће слати узорке у лабораторије у Западној Европи. “Говоримо о јако опасним супстанцама, ако се деси велики акцидент, ви немате пар дана (…) Дајте, људи, да имамо лабораторију да се обезбеди сигурност људи”, казао је представник Иницијативе “Не давимо Београд”.
Додао је и да ће град Београд, према уговору о јавно-приватном партнерству, инвеститору на годишњем нивоу плаћати 38 милиона евра за спаљивање отпада, што у збиру за 30 година – колико ће трајати концесија – износи 1,1 милијарду евра.
Радојичић је додао да су од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која ће финансирати пројекат, добили одговор да ће нова такса за третман отпада за домацинства у почетку бити око додатних 200 динара.
“Ми плаћамо неког да спали наш отпад, и додатно загади нашу околину, и онда ћемо енергију плаћати по два и по пута већој цени него у Европској унији”, констатовао је он. Радојичић је навео да за примере тзв. “zero waste” приступа управљања отпадом, не траба гледати само најразвијеније европске државе, попут Шведсеке, већ да се и у релативној близини – у Љубљани – рециклира чак 80 одсто отпада, а индустрији прераде отпада је запослен велики број људи.

 

Извор: Н1 Нови Дан