Pitali smo vas: Šta mislite o radu Ne davimo Beograd?

Pred vama su rezultati velikog istraživanja stavova članova, članica i simpatizera Ne davimo Beograd o radu pokreta. Istraživanje smo sproveli u formi online ankete u kojoj je učešće uzelo čak tri hiljade građana i građanki iz užeg kruga ljudi koji prate rad Ne davimo Beograd. Iako ovo istraživanje nije reprezentativno u pogledu opšte populacije, ono nam znači kako bismo bolje sagledali šta smo radili dobro, a gde smo grešili, kao i u kom pravcu bi voleli da pokret ide u budućnosti.  

Pozivamo vas da pogledate i rezultate istraživanja o glavnim problemima Beograda i Srbije u tekstu: “Pitali smo vas: Šta su najveći problemi u Beogradu i Srbiji?”

Velika većina ispitanika ocenila je rad Ne davimo Beograd kao dobar (52,7%) ili izrazito dobar (25,2%). Ovako dobar rezultat ne iznenađuje s obzirom da je istraživanje sprovedeno u krugu pratilaca rada pokreta. Ocenu 3 dalo je 10% ispitanika, dok najniže ocene 1 i 2 imaju 1% odnosno 0,4%. Zaposleni u javnom sektoru, učenici/studenti, kao i penzioneri su češće od drugih davali ocenu 5. Prosečna ocena Ne davimo Beograd je 4,33.

Kao najveća prednost Ne davimo Beograd ističe se aktivizam i rad na terenu (36%), zatim konkretne politike i predlozi rešenja koja pokret nudi za probleme (20%). Nove i nekompromitovane ljude navelo je 13% ispitanika. Među ženama i visokoobrazovanima češće se ceni aktivizam i rad na terenu Ne davimo Beograd, dok s druge strane učenici i studenti nadprosečno ističu komunikaciju s javnošću kao prednost pokreta.

Šta je po Vama, najveća prednost Ne davimo Beograd? (%)

S druge strane, kada su u pitanju mane pokreta, najveći broj ispitanika izjasnio se za ograničenost delovanja na nivou Beograda (26%), zatim slede infrastruktura i resursi za šta se izjasnio svaki peti ispitanik (21%). Manjak političkog iskustva kao najveću manu pokreta vidi 10% ispitanika. Takođe, veliki broj ispitanika (17%) nije znao da se izjasni, dok samo 4% ističe nepostojanje lidera. Među ispitanicima različitog radnog statusa, penzioneri su više od drugih isticali nedostatak političkog iskustva kao najveću manu.

Šta je po Vama, najveća mana Ne davimo Beograd? (%)

Pristupačnost pokreta najčešće je ocenjivana ocenom 4 i 5. Očekivano, nešto višu ocenu dali su ispitanici-članovi pokreta, kod kojih je prosečna ocena 4,08, dok je za simpatizere pokreta, prosečna ocena za pristupačnost 3,93.

Ispitanike smo pitali da li bi bili spremni da se politički aktiviraju u svojoj zajednici kroz pokret Ne davimo Beograd, a mišljenja su podeljena: 48% je navelo da razmišljaju o aktivnijem uključivanju, dok je 49% dalo odričan odgovor. Gledano prema radnom statusu, studenti su nadprosečno odgovorili da razmišljaju da se više aktiviraju u svojoj zajednici kroz rad Ne davimo Beograd (61%), a najmanje penzioneri (40%). Po starosnim kategorijama, postoji jasno uočljiva pravilnost – procenat raste sa mlađim ispitanicima, dok opada kod starijih kategorija.

Što se tiče razloga za neaktiviranje kroz pokret, svaki treći ispitanik (32%) navodi nedostatak vremena kao glavni razlog za to što ne žele da se aktivnije uključuje u rad pokreta Ne davimo Beograd. Skoro svaki peti ispitanik (17%) ne može da proceni razlog, dok 14% pratilaca kaže da ih politika ne zanima. Mlađi od 50 godina i učenici i studenti nadprosečno ističu nedostatak vremena kao razlog koji ih sprečava da se aktiviraju.

Koji je prevashodni razlog zbog kojeg ne biste želeli da se više aktivirate u lokalnoj zajednici kroz Ne davimo Beograd? (%)

Kada je u pitanju praćenje rada pokreta Ne davimo Beograd, više od svakog trećeg ispitanika (38%) je navelo da rad prati povremeno (barem jednom nedeljno) a 30% da prati često, odnosno više puta nedeljno. 15% se izjasnilo da prati retko – nekoliko puta mesečeno, svaki deseti ispitanik svakodnevno (9%), dok 7% ispitanika rad pokreta prati vrlo retko (jednom mesečno ili ređe).

Ogromna većina ispitanika, čak 65% je navelo društvene mreže kao glavni izvor informisanja o radu pokreta, zatim slede onlajn portali sa 22%. Zanimljivo, samo 4% pratilaca se informiše preko tradicionalnih medija – televizije i štampanih medija. Preko sajta Ne davimo Beograd se informiše 5% ispitanika, dok samo 1% direktnom komunikacijom sa članovima pokreta. Oko 4% ljudi navelo je neke druge kanale informisanja među kojima su najdominantniji mejlovi (newsletter) i viber grupa.

Kojim kanalima se najčešće informišete o radu Ne davimo Beograd? (%)

Kod pitanja saradnje Ne davimo Beograd sa drugim političkim akterima, najveći broj ispitanika (36%) smatra da Ne davimo Beograd treba da sarađuje i sa lokalnim političkim akterima i sa opozicionim strankama, dok svaki četvrti ispitanik smatra da su to samo lokalni politički akteri.  S druge strane, svaki deseti ispitanik smatra da su to samo opozicione stranke. 11% pratilaca smatra da pokret ne treba da sarađuje ni sa kim, a ovaj odgovor je izraženiji među mlađim kategorijama ispitanika. 

Sa kim bi Ne davimo Beograd prevashodno trebalo da sarađuje? (%)

Kada je u pitanju politička opcija koja je najbliža ispitanicima ne računajući Ne davimo Beograd, svaki treći ispitanik ne bi izabrao nijednu opciju,  dok 11% pratilaca ne može da proceni. Slede Stranka slobode i pravde sa 13%, zatim druge lokalne organizacije sa 10%. Što su ispitanici mlađi, više se izjašnjavaju da im nijedna stranka nije najbliža sem Ne davimo Beograd, dok je starijim kategorijama obrnuto – procenat pada što su ispitanici stariji.

Ne računajući Ne davimo Beograd, koja politička opcija Vam je najbliža? (%)

U narednom periodu nastavićemo sa sprovođenjem istraživanja koristeći sve dostupne alate kako bismo što bolje odgovorili na potrebe građana i ponudili konkretna rešenja za probleme sa kojima se naš grad i naše društvo suočavaju.

Detaljnije o tome šta ispitanici misle o najvećim problemima u Beogradu i Srbiji možete čitati u tekstu: “Pitali smo vas: Šta su najveći problemi u Beogradu i Srbiji?”