Vlasti u Vojvodini i lokalne vlasti u Vršcu isključuju građane iz procesa odlučivanja o izmeštanju meteorološkog radara na Gudurički vrh, najviši vrh Vršačkih planina i zaštićeno područje od izuzetnog značaja, kako bi olakšali manipulaciju zakonima i propisima u korist privatnih investitora, dalje od očiju javnosti.
Naime, pošto je javni uvid u zgradi vršačke opštine protekao vrlo burno, odlučili su da ne rizikuju sa opštom pobunom građana i zakazali onlajn javnu raspravu za 9. oktobar u 11 časova. Ovakvoj elektronskoj raspravi mogu prisustvovati samo građani koji su prethodno predali primedbe, dok šira zainteresovana javnost neće moći da učestvuje. Praksa onlajn javnih rasprava je prethodno uvedena za EXPO projekat kako bi se izbeglo stvarno učešće građana, a sada se primenjuje i na Gudurički vrh. Ovaj postupak jasno pokazuje kako režim marginalizuje građane i izbegava susret sa njima, onemogućavajući transparentno i pravično učešće građana u odlukama koje će uticati na njihov život. Za ovu antinarodnu vlast, zakoni i zaštita prirode postaju formalnost, podređeni interesima investitora. Ipak, uprkos ovim mahinacijama, evidentno je da pokušavaju da proces sprovedu uz minimalan uticaj javnosti.
Ekološke organizacije i građani već su reagovali. Udruženja poput Mreže “Pošumimo Vojvodinu” predala su zahteve Skupštini AP Vojvodine, a peticija protiv gradnje radara je prikupila veliki broj potpisa. Skupština grada Vršca je, nakon više od dva meseca pritiska, konačno podržala inicijativu da Skupština AP Vojvodine obustavi dalje postupke za izmeštanje radara. Međutim, i to je učinjeno na prilično bizaran način: nakon što je opozicija podnela zahtev za dopunu dnevnog reda sa ovom inicijativom, vlast je predala identičnu i usvojila je.
Što se tiče razloga zašto se radar uopšte izmešta, saznali smo da radar “odlazi” iz Samoša zbog planirane vetroelektrane sa 150 turbina između Ilandže i Kovačice, jer turbine ometaju njegov rad, pa vlasti tvrde da je premeštaj neophodan. Ipak, Gudurički vrh ima zaštitu prvog i drugog stepena – u prvom stepenu zabranjena je izgradnja objekata i saobraćajnica, a drugi stepen dozvoljava gradnju samo u funkciji zaštite prirode. Meteorološki radar nije takav objekat, što znači da je njegova izgradnja protivzakonita i narušava prirodne vrednosti područja! Ovaj slučaj je deo politike SNS da zakone upodobi investitorima iz svojih redova, umesto da ih unapređuju i primenjuju u interesu javnosti i zaštite prirode. U proteklim godinama su mnogi propisi menjani da bi se građanima otežalo učešće, a njihova prava u odlučivanju ograničila.
Zeleno-levi front apeluje na javnost da ne dozvolimo da Gudurički vrh i Vršačke planine postanu poligon za manipulaciju. Priroda i zakoni nisu igračke investitora, a nadležne institucije, građani i mediji imaju odgovornost da se suprotstave ovakvim projektima koji marginalizuju javnost, krše zakon i ugrožavaju zaštićena područja. Ukoliko naprednjaci naruše zaštićeno područje na Vršačkim planinama, otvara se Pandorina kutija kršenja zakona i propisa za svaki zaštićen predeo, uključujući i nacionalne parkove!
Zato pozivamo sve građane da se okupe na protestu u ponedeljak, 6. oktobra u 18 časova ispred Opštine Vršac i stave režimu do znanja da neće biti radara na Guduričkom vrhu!
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
