Pavićević: Vučićeva bolest liči na opravdanje učenika koji nije uradio domaći

Pretpostavljam da ogromna većina ljudi veruje da je predsednik bolestan, ali ne i tome šta predstavnici vlasti i njegovi lekari kažu o tome. Uprkos njegovim naporima da nam pokaže suprotno, i njegovo telo i psiha podležu fiziološkim i psihološkim zakonitostima kao i kod svih drugi ljudi. Uostalom, njegova pojava, ponašanje i izjave govore u prilog tome. Konkretno, ljudi ne veruju da je to razlog prekida posete SAD-u i naglog povratka u Srbiju. Nezahvalno je ulaziti u medicinske razloge, ali je uobičajeno da se diplomatske misije prekidaju na ovakav način i da se navode takvi razlozi za odlaganje istorijski važnih misija, kako je ova najavljena. Zbog toga mnogima to liči na opravdanje učenika koji nije uradio domaći ili želi da izbegne neki test – kaže za Danas Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i narodni poslanik Zeleno-levog fronta.

Tome ide u prilog i istorija ponašanja vlasti i predsednika koji se nije libio da zloupotrebljava vlastitu bezbednost, kao i bezbednost svoje porodice, kako bi opravdavao određene odluke ili da bi skinuo odgovornost sa sebe ili svojih saradnika za određene postuke, dodaje.

Setimo se nebrojenih pokušaja atentata, državnih udara, linčovanja, i čega sve ne, koji nikada nisu do kraja razjašenjeni. Ne čudi stoga što javnost nema poverenja u ovakve navode, što predstavlja problem za celo društvo, jer radi se važnim stvarima. Ako se javno i na takav način manipuliše nečijim zdravstvenim stanjem ili životnom ugroženošću, onda ni u šta ne možemo biti sigurni. Gubitak poverenja u bilo koju javno izrečenu reč može za društvo imati gore posledice od korupcije. Bez obzira na priče i upozorenja o postistini kao stanju, setimo se upozorenja Hane Arent da se time gubi bezbednost i sigurnost činjeničke stvarnosti, u kojoj ne postoji nikakva trajan i stabilan okvir za delovanje. „Ono što tada nastaje to je stalno kretanje tamo-amo, komešanje u potpunoj sterilnosti, što su karakteristike mnogih država koje su imale zlu sreću da nastanu u doba propagande“ – zaključuje sagovornik Danasa.