НИН: Овде се награђују кривци

2018-05-30T15:16:24+00:0029. 05. 2018.|

Радомир Лазовић, лични став: Ових дана стигла ми је пресуда по којој сам осуђен да платим 100.000 динара због организације протеста „Оставке и одговорност“ организованог након сведочења Марије Мали да иза рушења у Херцеговачкој стоји њен бивши супруг Синиша Мали.


Када је у фебруару прошле године Марија Мали за Крик говорила о бројним нелегалним радњама у које је умешан њен бивши супруг, у причи о прању новца, офшор пословањима његових фирми, скривању имовине, породичном насиљу… нашло се и то да јој се Синиша Мали похвалио како је самостално организовао рашчишћавање терена у Херцеговачкој. „Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли су људи усред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио, али ето све сам ја сâм организовао, извео сам акцију“, навела је Марија Мали.
С обзиром на то да она није била прва особа која је у јавности изнела тврдње о томе да је Мали налогодавац овог злочина и да је пре ње то више пута учинио и тадашњи премијер Александар Вучић, називајући га, заједно са остатком градске власти, комплетним идиотом, Иницијатива „Не давимо Београд“ организовала је протест „Оставке и одговорност“. Том приликом је више од десет хиљада грађана захтевало да сви организатори, налогодавци и извршитељи ноћног рушења под маскама сносе одговорност.
У том тренутку смо уз ова два сведочења имали и извештај заштитника грађана у коме се јасно види да је непоступање полиције наређено из њеног врха, а нешто касније стигао је и извештај полиције из кога се могло видети да су у свему учествовале и разне градске службе. Искључена је улична расвета, а ЕДБ је потврдио да је из града „попречном везом“ наложено искључивање струје у том делу града, док је паркинг сервис уклонио аутомобиле који су сметали рушењу. Али ништа од тога није било довољни да се открију одговорни за овај злочин, већ је његово заташкавање умногоме превазишло само дело. Довољно је само поменути да ни Марија Мали, баш као ни Вучић, никада није саслушана у вези својих сазнања, а пребацивањем случаја из Вишег у Основно тужилаштво послата порука да се овиме нико и неће бавити.
Две године касније, министар полиције који се не одазива на позиве својих грађана, Небојша Стефановић, на питање како је могуће да овај случај не напредује, изјављује да су грађани на изборима рекли шта мисле о Савамали и на тај начин потврђује да су изборном победом функционери СНС-а стављени изнад закона. Али ако су напредњаци изнад закона, они који су на његово кршење указивали, нису. За нас важе друга правила, тако да осетимо да се таласање неће толерисати. Против активиста иницијативе води се преко 20 поступака за организацију протеста и извођење протестних акција на којима смо били и провођени, а ових дана ми је стигла и пресуда по којој сам дужан да платим 100.000 динара за организацију горе поменутог протеста у фебруару 2017. године. Суд није уважио чињенице да је протест спонтано организован у року у коме није било могуће његово пријављивање, јер је због сазнања која је у јавности изнела Марија Мали организован као реакција у најкраћем могућем року.
Стиче се утисак да је Синиша Мали од почетка знао у ком правцу ће правосудни органи водити поступак, имајући у виду да је више пута поновио да „чека да правосудни органи заврше свој посао“. Починиоце не знамо, али су кажњени они који су захтевали да буду идентификовани. Самим тим би ситуација деловала безнадежно да није резултирала покретањем отпора грађана према отимачини јавних добара, инструментализацији и партијској приватизацији институција, самовољи и бахатости власти. Можда смо изгубили шансу да починиоци злочина у Херцеговачкој одговарају и сносе последице, али добили смо наду да њихова слична дела неће проћи некажњено у другим деловима града и у другим коруптивним пословима у које су умешани. Иницијатива „Не давимо Београд“ успела је да окупи грађане и прошири деловање на бројне случајеве, где препознајемо механизме сличне Београду на води, од отпора приватизацији депоније у Винчи до подршке радницима у штрајковима.
Питање је да ли је то довољно да бисмо живели у граду достојном човека и да ли ћемо моћи да ово огромно незадовољство грађана окружењем у којем живе каналишемо у политичке успехе који ће довести до конкретних бољитака у свакодневном животу свакога од нас, али од борбе не одустајемо.

Радомир Лазовић

Извор: НИН број број 3517, 24.05.2018.

Уколико желите да нам помогнете да платимо казне и подржите рад Иницијативе погледајте на овом линку како то можете да урадите: https://nedavimobeograd.rs/ukljuci-se/doniraj