Нема више Бристола

09. 12. 2018.|

Војска Србије своје објекте брани по сваку цену. Исти сценарио је био примењен у случају касарне „Арчибалд Рајс“ у Новом Саду, као и за празан самачки хотел на Дорћолу у Београду.

Иако су напуштени и у лошем стању, након уласка група људи којима је потребан простор за рад и који не желе да допусте да грађевине буду празне, уместо да се искористе на општу добробит људи који живе у непосредном окружењу и појединаца, неформалних група и удружења који имају потребе за своје активности, после десетак дана коришћења, Војска Србије је преузимала наведене објекте, избацивајући кориснике. Слични случајеви пропадања војне имовине и чврсте руке милитарне бирократије и одсуства разумевања и сарадње са заједницом присутан је у целој Србији. И за све важе иста правила.

Осим за Хотел Бристол. Kоји притом није напуштен, већ ради без престанка, пружа угоститељске услуге и издаје собе гостима. И поврх свега је дом за 30 породица војних лица. И још неколико десетина запослених у војсци којима Београд није стално пребивалиште. И све тако до понедељка 27.августа, када је овај хотел званично престао са радом.

Хотел Бристол је, према уговору за пројекат „Београд на води“ из априла 2015.године, заједно са још неколико објеката као што су зграде главне железничке и аутобуских станица БАС и Ласта, зградом „Београдске задруге“, окретницом вагона и другим објектима на простору Савамале, уступљен од стране Републике Србије „инвеститору“ овог пројекта и то на бесплатно коришћење и даље располагање. И поред немуштих одговора и лажних уверавања од стране Министарства одбране које је власник хотела, да ће хотел бити изузет из експропријације и да је неопходан систему одбране, Уговор о заједничком улагању у „Београд на води“ на енглеском језику (верзија која је једина важећа) је веома јасан: Војска Србије без објекта може остати чак и када он „на папиру“ остане у нашем власништву.

То се и десило три и по године након потписивања овог срамног уговора. Нема више Бристола, бар у овом облику и издању. Вредни радници и раднице би требало да буду прераспоређени на друге радне обавезе у оквиру Војне установе „Дедиње“, а на њихово место ће једног дана доћи радници на лизинг, који ће радити за срећног примаоца поклона овог објекта. Нема више ни пивнице, ни драге тета Славке, она ће пензију дочекати на неком другом месту, ни аперитив бара, ни сале ресторана. Ту ће сутра седети неки други људи, који неће имати моралне дилеме око судбине заједничке имовине, преварантским пројектом и трошењем нашег новца за приватни интерес. Објекат је споменик културе под заштитом Завода за заштиту споменика града Београда, а искуство нам каже да то није никаква препрека било каквом реновирању овог хотела. А могу га издати и трећим лицима, као што су то урадили са зградом Београдске задруге (Геозавода). Савршен поклон Војске Србије приватном инвеститору, коме недостаје машница на врху.

Наиме, прича са хотелом није скроз доведена до краја, с обзиром да у њему живи и 30 породица војних лица који су ту привремено смештени од 90-тих година. Добили су обећања да ће њихов стамбени проблем бити решен, а различите изјаве о њиховој судбини је дао паклени тројац: Вулин, Весић и Мали. Они су одлучили да и даље остану у хотелу, док не добију решења о станарском праву и њиховој даљој судбини.

Нема више Хотела Бристол. Нека се спреми зграда Поште у Савској улици.

Аутор: Вјекослав Вуковић

Извор: Данас, 31. август 2018. године

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд