Sa centralnih beogradskih opština slogan „Za dobar grad!“ se proširio i na prigradske. Jedna od najvećih prigradskih opština, poznata ne samo po nedavnim, ali čini se zaboravljenim, poplavama, već i po Termoelektranama Nikola Tesla, energetskom gigantu, ali i velikom zagađivaču, jeste opština Obrenovac.

Slogan „Za dobar grad!“ posavinom pronela je nedavno osnovana teritorijalna grupa Obrenovac inicijative Ne davimo Beograd. Aktivisti sa lokala su poslednje majske subote, uz pomoć članova Malog i Velikog veća Inicijative, organizovali događaj „Upoznajte Ne davimo Beograd – Za dobar Obrenovac“. Celodnevni razgovor sa zainteresovanim građanima na štandovima, upoznavanje sa članovima pokreta i informisanje Obrenovčana i Obrenovčanki o pokretu Ne davimo Beograd, njegovim ciljevima, vrednostima i budućim planovima privukli su pažnju lokalne televizije Mag.

Čiji Obrenovac? Čini se da nije naš, da ne pripada svim građanima Obrenovca, makar ne još uvek.

Incijativa Ne davimo Beograd smatra da najvažnije odluke o tome u kakvom gradu želimo da živimo treba da donose građani i građanke. Zato je koordinator teritorijalne obrenovačke grupe, Aleksandar Veličković imao potrebu da objasni okupljenim sugrađanima u gradskom parku motiv osnivanja i planove teritorijalne grupe – Grad nije naš, oduzeli su nam grad, vratimo ga. Odgovarajući na pitanja iz ankete ispitanici su u gradskom parku izrazili svoje bojazni i prioritete u razvoju njihovog grada.

Većina građana i građanki je istakla kvalitetniji javni prevoz, očuvanje životne sredine i žaštitu prirodnih dobara kao prioritete u razvoju grada. Pored toga, indikativno je da su osim lokalnih identifikovani i širi društveni problemi kao što su kvalitetno obrazovanje, radna prava, uslovi rada, poštovanje zakona i jednaka prava za sve.

Ispitanicu su prepoznali zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta u Obrenovcu, prioritet kojeg je i teritorijalna grupa bila ranije svesna, te je okupljene građane pozvala da već sutradan dođu na komšijski sastanak u mestu Duboko, u kojem je posečeno 11 hektara hrastove šume na netransparentan način i pod sumnjivim izgovorom.

U Dubokom je pedesetak okupljenih meštana izrazilo svoje nezadovoljstvo zbog nanete štete ekosistemu i najavljene dodatne seče stabala. Oni su svoje nezadovoljstvo konkretizovali potpisivanjem Peticije za obustavu dalje seče šume. Trenutno je u toku dodatno prikupljanje potpisa nakon kojeg će peticija biti prosleđena nadležnim lokalnim, gradskim i državnim institucijama.

Komšijski sastanak je pokazao da ljudi žele da se uključe u rešavanje lokalnih problema koji ih se direktno tiču i koje vide svojim očima. Ohrabrujuće je što su meštani Dubokog voljni i spremni da se bore za svoje okruženje i neće mirno i nemo posmatrati kako se odluke donose i sprovode bez njihovog znanja, a na njihovu štetu.

Izborićemo se zajedno „Za dobar grad!“

Naš pokret smatra da je dobar grad za sve moguć i u narednom periodu ćemo u razgovoru sa građanima i građankama razviti platformu koja pokazuje da promena dolazi iz naših komšiluka, parkova i zajednica. Pridružite nam se da zajedno stvorimo solidarniji, pravedniji, zeleniji grad!

Za dobar grad!

Pročitaj i ovo:

Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje

Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.