Sa centralnih beogradskih opština slogan „Za dobar grad!“ se proširio i na prigradske. Jedna od najvećih prigradskih opština, poznata ne samo po nedavnim, ali čini se zaboravljenim, poplavama, već i po Termoelektranama Nikola Tesla, energetskom gigantu, ali i velikom zagađivaču, jeste opština Obrenovac.
Slogan „Za dobar grad!“ posavinom pronela je nedavno osnovana teritorijalna grupa Obrenovac inicijative Ne davimo Beograd. Aktivisti sa lokala su poslednje majske subote, uz pomoć članova Malog i Velikog veća Inicijative, organizovali događaj „Upoznajte Ne davimo Beograd – Za dobar Obrenovac“. Celodnevni razgovor sa zainteresovanim građanima na štandovima, upoznavanje sa članovima pokreta i informisanje Obrenovčana i Obrenovčanki o pokretu Ne davimo Beograd, njegovim ciljevima, vrednostima i budućim planovima privukli su pažnju lokalne televizije Mag.
Čiji Obrenovac? Čini se da nije naš, da ne pripada svim građanima Obrenovca, makar ne još uvek.
Incijativa Ne davimo Beograd smatra da najvažnije odluke o tome u kakvom gradu želimo da živimo treba da donose građani i građanke. Zato je koordinator teritorijalne obrenovačke grupe, Aleksandar Veličković imao potrebu da objasni okupljenim sugrađanima u gradskom parku motiv osnivanja i planove teritorijalne grupe – Grad nije naš, oduzeli su nam grad, vratimo ga. Odgovarajući na pitanja iz ankete ispitanici su u gradskom parku izrazili svoje bojazni i prioritete u razvoju njihovog grada.
Većina građana i građanki je istakla kvalitetniji javni prevoz, očuvanje životne sredine i žaštitu prirodnih dobara kao prioritete u razvoju grada. Pored toga, indikativno je da su osim lokalnih identifikovani i širi društveni problemi kao što su kvalitetno obrazovanje, radna prava, uslovi rada, poštovanje zakona i jednaka prava za sve.
Ispitanicu su prepoznali zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta u Obrenovcu, prioritet kojeg je i teritorijalna grupa bila ranije svesna, te je okupljene građane pozvala da već sutradan dođu na komšijski sastanak u mestu Duboko, u kojem je posečeno 11 hektara hrastove šume na netransparentan način i pod sumnjivim izgovorom.
U Dubokom je pedesetak okupljenih meštana izrazilo svoje nezadovoljstvo zbog nanete štete ekosistemu i najavljene dodatne seče stabala. Oni su svoje nezadovoljstvo konkretizovali potpisivanjem Peticije za obustavu dalje seče šume. Trenutno je u toku dodatno prikupljanje potpisa nakon kojeg će peticija biti prosleđena nadležnim lokalnim, gradskim i državnim institucijama.
Komšijski sastanak je pokazao da ljudi žele da se uključe u rešavanje lokalnih problema koji ih se direktno tiču i koje vide svojim očima. Ohrabrujuće je što su meštani Dubokog voljni i spremni da se bore za svoje okruženje i neće mirno i nemo posmatrati kako se odluke donose i sprovode bez njihovog znanja, a na njihovu štetu.
Izborićemo se zajedno „Za dobar grad!“
Naš pokret smatra da je dobar grad za sve moguć i u narednom periodu ćemo u razgovoru sa građanima i građankama razviti platformu koja pokazuje da promena dolazi iz naših komšiluka, parkova i zajednica. Pridružite nam se da zajedno stvorimo solidarniji, pravedniji, zeleniji grad!
Za dobar grad!
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
