NDMBGD obeležava zvučnom šetnjom Međunarodni dan zaštite od buke

Buka je odavno svrstana u veoma škodljive zagađivače životnog okruženja, kao tzv. nevidljivo aero zagađenje koje sa vazduhom vidljivo zagađenim prisustvom suspendovanim česticama, čini celinu ekološkog izazova u čijem središtu je čovekova potreba za bezopasanim vazduhom. Akustična ekologija (ekoakustika) se izdvojila kao posebna oblast ekologije u kojoj se traga za načinima da utičemo na zagađenje bukom kako bi održiv život ljudi bio moguć. Naime, Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka može biti smrtonosna, a Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da u Evropi 10.000 smrti godišnje može biti pripisano buci.

U svetu se svake godine krajem aprila, već više od 20g, obeležava Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se skrene pažnja na različite negativne aspekte uticaja buke na dobrobit ljudi. Da bi se uticalo na podizanje nivoa svesti o buci kao pojavi koja izaziva štetne posledice u širokom dijapazonu od ugrožavanja zdravlja ljudi do obesmišljavanja njihovih prava, održavaju se različite aktivnosti i događaji: predavanja koja se bukom bave kao problemom javnog zdravlja i stručni skupovi u domenu akustike i tzv sonološke kompetencije koja se vezuje za muzičke fenomene, akcije merenja buke, ali i različiti oblici javnog performansa, kao što je to zvučna šetnja. Koncept zvučne šetnje je promovisao začetnik akustične ekologije (ekoakustike) kanadski kompozitor Rejmond Marej Šafer jer je smatrao da normiranje nije dovoljno delotvorna zaštita od buke, već da su „zvučne šetnje“ zapravo mnogo efikasnije. U saradnji sad dr Aleksandrom Bulatović, naučnom saradnicom Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, i muzičarkom Anom Đokić Brusić, NDBG organizuje 20. aprila zvučnu šetnju. Zvučna šetnja predstavlja dinamičnu radionicu-hodaonicu u kojoj učesnici aktivno slušaju zvuke svog okruženja kako bi unapredili svoje poznavanje zvučnog pejzaža u kome borave. Šetnja će početi u Pionirskom parku, a završiti u baru 16 u Cetinjskoj, akustičnim izvođenjem Bahovog muzičkog komada za solo violinu i diskusijom o doživljenom. Tokom šetnje učesnici će osluškivati zvukove koji dopiru iz širokog bulevara, jednosmerne i slepe ulice, unutrašnjeg dvorišta, sakralnih objekata, parka, dečijeg igrališta, i prilikom svakog zaustavljanja šetnje moći će od voditeljke da čuju nešto o različitim aspektima buke kao urbanom fenomenu. Učestvujući u ovakvoj šetnji, ljudi mogu da razumeju koje zvukove bi trebalo da eliminišu, a koji to zvuci imaju pozitivnu ulogu u životu, koje želimo da čujemo i koji kod nas izazivaju prijatnost i pozitivna osećanja, što stoji u oštroj suprotnosti sa bukom kao neželjenim zvukom.   Ali, buka nikada nije samo neprijatan zvuk jer podrazumeva da su naša prava ugrožena na način koji ne možemo da kontrolišemo. Zbog toga se pravnim normiranjem ograničava nivo zvuka, shodno doživljaju najosetljivih ljudi budući da je pravo na neometanje u temeljima osnovnog ljudskog prava na život i mora biti zaštićeno na svaki način. A ta zaštita se odnosi i na zaštitu od zloupotrebe, kada se buka koristi za privlačenje pažnje, jer se preduzima dozvoljena radnja, ona koja nije zabranjena, ali ta radnja se preduzima u svrhu ostvarivanja određenih interesa emitera buke na uštrb interesa ljudi koji se buci izlažu i koji su u ranjivoj poziciji jer trpe buku i nemaju načina da se od nje zaštite.

Svi društveni problemi i nepravde imaju svoju reprezentaciju u fizičkom prostoru, a kod nas je buka akutna manifestacija strukturnih problema upravljanja prostornim resursima u društvu. To upravljanje nije inkluzivno, već se podrazumeva asimetriju prava i isključenost građana iz procesa odlučivanja. Ovo nepostojanje participacije u procesima kreiranja javnih politika koje imaju direktan uticaj na život ljudi, osigurava privatizaciju javnog prostora i manipulaciju javnim interesom, rečju – onemogućava se ostvarivanje prostorne pravde kada smo zaštićeni od uznemiravanja i kada nas niko ne ometa. Zbog toga je opravdano reći da je buka jasan znak prostorne nepravde i neravnopravnosti zbog koje je tišina privilegija dostupna samo povlaštenima, onima koji raspolažu sa više društvene moći nego većina ljudi.

Tišina ne sme da bude privilegija već svima dostupan izbor. Omogućavanje prostorne pravde građanima je u središtu pitanja o upravljanju prostorom i društvenoj pravednosti. Ako su građani informisani o brojnim aspektima štetnosti buke, od ugrožavanja zdravlja do ugrožavanja njihovih prava, povećava se mera društvenog neodobravanja i osude i intenziviraju zahtevi da zaštita od buke bude delotvorna, kao i da bude efikasna. Zbog toga su buka i zaštita od buke pitanja od posebnog političkog interesa koja dobijaju sve značajnije mesto u političkim procesima u društvu. NE DAVIMO BEOGRAD fokusira buku kao ekološki izazov koji je deo zelene agende i opredeljen je za inluzivno oblikovanje zvučnog okruženja kojim se utiče na smanjenje buke.