Kvalitet vazduha u Beogradu je vrlo loš, kao što je i izgradnja spalionice otpada u Vinči ekološki i ekonomski loše rešenje, izjavila je FoNetu aktivistkinja Inicijative Ne davimo Beograd, Natalija Stojmenović i upozorila da u Srbiji ne postoje laboratorije koje detektuju kancerogene čestice, tako da građani neće ni znati da li ih vazduh ubija.

Stojmenović je podsetila da se problem spalionice u Vinči pojavio pre nekoliko decenija i da je u jednom trenutku pretio da postane ekološka katastrofa, pa je Grad Beograd odlučio da nađe privatnog partnera i sa njim sklopi javno-privatno partnerstvo.

Ona je ocenila da je odabrano rešenje ekološki i ekonomski loše za građane i napomenula da je Inicijativa Ne davimo Beograd od samog početka ukazivala na problem projekta spalionice u Vinči. Stojmenović je istakla da je Inicijitiva Ne davimo Beograd učestvovala u studijama procena koje su rađene za taj projekat i upozoravala na probleme u vezi sa kvalitetom vazduha do kojih će izgradnja takve deponije dovesti.

Kako je podsetila, održano je “niz protesta i potpisano mnogo peticija” koje su građani i Inicijativa uputili relevantnim domaćim i stranim institucijama, ali je “vlast na sve žalbe reagovala potpunim ignorisanjem”.

Inicijativa Ne davimo Beograd uputila je žalbu i Energetskoj zajednici, jer je Ministarstvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture izdalo dozvolu za početak gradnje spalionice pre nego što je Ministarstvo zaštite životne sredine donelo Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, predočila je Stojmenović.

Prema njenim rečima, time je odluka o izgradnji spalionice u Vinči prejudicirana, dok su “vlasti bez ikakvih konsultacija sa građanima i ekspertima” odlučile kako bi taj projekat trebalo da izgleda.

Uz podsećanje da se veliki požar na deponiji u Vinči dogodio krajem marta ove godine, tokom vanrednog stanja, Stojmenović je naglasila da je kvalitet vazduha u Beogradu vrlo loš, i upozorila da bi to stanje moglo da se pogorša tretiranjem otpada na način na koji je to predviđeno izgradnjom deponije u Vinči.

“Po svim evropskim regulativama mora da postoji opravdani razlog za takav tretman otpada, odnosno opravdani razlog za njegovo spaljivanje. Pre toga postoje reciklaža i druge različite vrste tretiranja otpada. Spaljivanjem otpada će se oslobađati opasne, kancerogene čestice u vazduhu”, obrazložila je Stojmenović.

Drugi je problem, kako je objasnila, u tome što ni Beograd, ni Srbija, nemaju laboratorije koje su u stanju da mere i detektuju takvu vrstu čestica, “tako da građani neće ni znati da li ih vazduh ubija, odnosno kancerogene čestice u njemu”.

Upitana kako bi problem mogao da bude rešen, ona je odgovorila da “mora da se uspostavi potpuno novi sistem tretiranja otpada”, jer sistemom koji je predviđen izgradnjom spalionice, ni Beograd i Srbija ne mogu da dostignu standarde koje zahteva Evropska unija za zatvaranje poglavlja 27, “kao što je recikliranje 50 odsto municipalnog otpada”.

Potrebno je, poručila je Stojmenović, da se uspostavi “hijerarhijsko upravljanje otpadom”, čija je polazna tačka da svako ko stvara otpad i reciklira taj otpad.

“Budući da je jedan od finasijera projekta saplionice u Vinči i Evropska banka za obnovu i razvoj, pokrenuli smo mehanizam u okviru banke koji postoji za kontrolisanje projekata koje banka finansira i koji mogu biti štetni po lokalno stanovništvo i životnu sredinu”, naglasila je Stojmenović.

Ona očekuje da istraga dokaže da je projekat štetan po stanovništvo i životnu sredinu, kao što i jeste, i da će se učesnici projekta povući, a da će projekat biti stopiran.

Foto: FoNet/Marija Đoković

Originalni naslov: Stojmenović: Kvalitet vazduha u Beogradu loš, spalionica nije dobro rešenje

Izvor: http://rs.n1info.com/Vesti/a635707/Stojmenovic-Kvalitet-vazduha-u-Beogradu-los-spalionica-u-Vinci-lose-resenje.html

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).