Natalija Simović, članica Malog veća Ne davimo Beograd, izjavila je gostujući na televiziji N1 da je učešće građana u donošenju regulacionih planova za teritorije na kojima žive od suštinskog značaja.
“Gradska vlast zanemaruje potrebe građana, od onih životnih, poput vodosnabdevanja, do kulturno-istorijskog nasleđa koje su generacije pre nas stvarale. I ne samo da zanemaruje trenutne potrebe građana, već u potpunosti zanemaruje i ono što će doći u budućnosti. Ovakva vrsta urbanizma i izgradnje koja je prvenstveno zasnovana na privatnom interesu značajno urušava našu životnu sredinu, prirodne resurse kao i javna dobra.” – izjavila je Natalija Simović.
Pogledajte video izjavu Natalije Simović na linku.
Na pitanje da li građanske inicijative na tom planu mogu nešto da promene, Simović smatra da mogu i dodaje da smo svedoci da su “komšijske inicijative” dosta promenile i na Zvezdari, gde ona živi, ali i povodom planirane gradnje u šumi u Košutnjaku.
“U ovakvoj centralizovanoj vlasti, sve poluge vlasti su takve da ne postoje više nezavisne institucije, i lako će se pribaviti sve potrebne dozvole. Ostajemo jedni drugima. Postoje male pobede, koje će ultimativno zaustaviti ili odložiti do daljeg neke akcije. Građani imaju moć i treba da se pitaju kako će izgledati njihov kraj”, smatra Simović.
Pročitaj i ovo:
Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan
Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.
Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka
Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.
Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu
Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).
