Pokret Ne davimo Beograd smatra da država mora da zaštiti najvrednija arheološka nalazišta od samovolje investitora umesto što se često ponaša i kao saučesnik u uništavanju kulturno-istorijskog blaga. Najnoviji slučaj uništavanja neolitskog nalazišta Usek na Banjici nam govori da se investitori osećaju slobodno da uprkos inspekcijskom nadzoru vrše radove. Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za grad i državu u kom se kulturno nasleđe čuva, koristi, afirmiše i stvara, a ne ruši, ugrožava i zanemaruje.
Arheološko nalazište naselja Usek na Banjici, smatra se najznačajnimim nalazištem posle Vinče i ima status kulturnog dobra zbog važnih nalaza koji svedoče o razvijenom kulturnom i ekonomskom životu neolitske zajednice ljudi koji su živeli tu oko 6.000 godina pre nove ere.
Ovo praistorijsko naselje površine 63.826 kvadratnih metara ugroženo je neometanom samovoljom investitora, koji se osećaju sasvim sigurni kada sprovode svoje devastacijske radove bez posledica i uprkos inspekcijskim nadzoru, sigurni u tiho sučesništvo institucija i službi koje su zadužene da čuvaju nasleđe Beograda.
U ovom slučaju neophodno je striktno poštovanje Zakona o kulturnim dobrima koji se godinama poštuje selektivno, ali i jačanje službe zaštite koja je, što nedovoljnim kadrom, što lošom upravom izgubila svoj intergritet i samostalnost.
Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za uvođenje transparentnih procedura koje će poštovati mišljenje stručnjaka, kako bi zaštitili kulturno-istorijske celine koje predstavljaju identitet Beograda, i sprečili nepovratno uništavanje njegovog jedinstvenog, vrednog i dugotrajnog nasleđa.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
