Pokret Ne davimo Beograd smatra da država mora da zaštiti najvrednija arheološka nalazišta od samovolje investitora umesto što se često ponaša i kao saučesnik u uništavanju kulturno-istorijskog blaga. Najnoviji slučaj uništavanja neolitskog nalazišta Usek na Banjici nam govori da se investitori osećaju slobodno da uprkos inspekcijskom nadzoru vrše radove. Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za grad i državu u kom se kulturno nasleđe čuva, koristi, afirmiše i stvara, a ne ruši, ugrožava i zanemaruje.
Arheološko nalazište naselja Usek na Banjici, smatra se najznačajnimim nalazištem posle Vinče i ima status kulturnog dobra zbog važnih nalaza koji svedoče o razvijenom kulturnom i ekonomskom životu neolitske zajednice ljudi koji su živeli tu oko 6.000 godina pre nove ere.
Ovo praistorijsko naselje površine 63.826 kvadratnih metara ugroženo je neometanom samovoljom investitora, koji se osećaju sasvim sigurni kada sprovode svoje devastacijske radove bez posledica i uprkos inspekcijskim nadzoru, sigurni u tiho sučesništvo institucija i službi koje su zadužene da čuvaju nasleđe Beograda.
U ovom slučaju neophodno je striktno poštovanje Zakona o kulturnim dobrima koji se godinama poštuje selektivno, ali i jačanje službe zaštite koja je, što nedovoljnim kadrom, što lošom upravom izgubila svoj intergritet i samostalnost.
Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za uvođenje transparentnih procedura koje će poštovati mišljenje stručnjaka, kako bi zaštitili kulturno-istorijske celine koje predstavljaju identitet Beograda, i sprečili nepovratno uništavanje njegovog jedinstvenog, vrednog i dugotrajnog nasleđa.
Pročitaj i ovo:
Advokat o slučaju Aide Ćorović i pokreta Ne davimo Beograd: Sa lažnih profila armija botova širi neistine
Advokat Rodoljub Šabić upozorio je danas na slučaj aktivistkinje Aide Ćorović i pokreta Ne davimo Beograd protiv kojih je pokrenuta kampanja preko lažnih profila na društvenim mrežama i „armiju botova“ koja ih širi.
Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev
Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.
Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?
Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.
